Од доласка Александра Вучића и СНС на власт 2012, председник Србије и бивши лидер СНС-а још увек није имао ниједан ТВ дуел са опозиционим лидерима. У мају ће се навршити тачно 13 година од када је Александар Вучић последњи пут изашао на овакав “мегдан”, додуше тада још као опозиционар који је стално инсистирао на томе да владајуће странке изађу на дуел са њим. Изгледа да је поред политичког “преокрета” из СРС у СНС, Вучић доживео преокрет и у његовим вишегодишњим принципима, па од тада не сме да се суочи са другом страном у дуелу.

Поставља се питање како је Србија после транзиције и демократских реформи након пада Слободана Милошевића 2000. године дошла до тачке где Вучић већ скоро 13 година није имао изборно сучељавање на телевизији или ТВ дебату са стварним политичким противницима, односно лидерима опозиције.

Нешто што је у демократским државама нормалност, од доласка Вучића на власт у Србији је постало нешто потпуно страно, док председник Србије самоуверено тврди како је Србија и даље демократска, док извештаји Фридом хауса показују да је Србија, већ пету годину заредом, управо захваљујући Вучићевој деценијској власти, није сврстана међу демократске земље, већ се сматра „хибридним“ или „транзиционим режимом“.

Тачно 7. маја навршиће се 13 година од када је Александар Вучић 2012. године последњи пут изашао на неки ТВ дуел са другом страном, тада у емисији на ТВ Б92 са Драганом Ђиласом и Чедомиром Јовановићем.

Председник, који је своју „храброст“ пре више година показивао и својим изјавама како је спреман да иде „сам и на петорицу или шесторицу лидера опозиције“, до сада се није усудио да то учини.

Напротив, српски председник је наставио са својом традицијом да обитава на „сигурним“ телевизијама, где води монологе, који у неким емисијама трају и по неколико сати.

Крагујевац на Сретење

Честа председникова активност управо у тим емисијама јесте његова расправа са спотовима и снимцима, а који се односе на лидере опозиције, где не постоји могућност да неко одговори на његово коментарисање тих снимака у програму.

Док је дијалог нешто што одликује и што треба да одликује демократију, за Вучића, који тврди да није уназадио Србију у демократском смислу, нешто што одликује његово схватање демократије је само вођење монолога без плурализма и друге стране. Поготово се то може видети у емисијама где не постоји друга страна, или је у друштву њему пробраних политичара који треба да глуме опозицију или омиљених аналитичара.

Године су само пролазиле, а од његовог обећаног суочавања до дана данашњег нема ништа.

Иначе, ваља подсетити да су се након демократских промена 5. октобра 2000. године низали ТВ дуели између председничких кандидата. Само Борис Тадић и Томислав Николић су као председнички кандидати на изборима у „време владавине оних бивших“ имали три пута дуеле.

Текст: Н1