Иако српски православни верници славе током целе године, највише слава има у току јесени и зиме. Оно што у народу називамо сезона слава почиње 12. октобра са Михољданом и завршава се 6. маја са Ђурђевданом. Сазнајте које су то најчешће славе у Србији и за које датуме се треба припремити.
Шта су славе и зашто их славимо?
Слава је породична традиција и обичај слављења одређеног светитеља. По правилу, свака породица има свог светитеља заштитника кога прославља на његов дан. Срби су једини православци који славе славе, мада Руси славе имендан, светитеља по коме су добили име и код њих је то индивидуални обичај.
Поред породичних слава, у Србији се славе и црквене, градске, па чак и страначке славе. Научници и истраживачи не могу да се сложе око порекла слава – неки је доводе у корелацију са култом предака, аграрним култом и другим древним традицијама. Оно што се зна јесте да крсне славе код Срба постоје од најранијих година када су Срби примили хришћанство.
Свети Сава је установио славе какве данас видимо. Наиме, породице су на дан светитеља када су примиле хришћанство почеле да обележавају као крсне славе. Слава се по правили преноси са колена на колено, тачније са оца на сина. Када се син одсели и оснује своју породицу, он би одмах требало да почне да слави своју славу.
Свети Никола је најчешћа слава у Србији
Најчешћа слава у Србији је Свети Никола, која се обележава 19. децембра. Обично за Никољдан пола Србије слави, док друга половина иде на славу. Зашто је то тако теолози не могу да објасне, али оно што истичу јесте да се Свети Никола сматра заштитником деце, путника, учених људии морнара. На Средоземном мору је сваки брод имао икону Светог Николе, а на дан његове смрти, 19. децембра, по правилу се није испловљавало у његову част.
Свети Никола је симбол даривања, правдољубља, мира и спокоја, а за њега се везује и обичај потајног стављањапоклона у дечије ципеле, јер је он сва своја доброчинства вршио тајно.
Свети Ђорђе или Ђурђевдан је друга слава по учесталости
Друга најчешћа слава које Срби славе јесте Ђурђевдан или Свети Георгије , који се обележава 6. маја. Осим код Срба, Ђурђевдан је најпопуларнија слава и код Рома. Ђурђевдан је највећа пролећна слава, а некада се по народном обичају време рачунало од и до Ђурђевдана.
Неки од обичаја који се раде на овај дан јестекићење кућа врбом и зеленилом, прављење венаца и бацање прућа на кућни кров.
Према старим обичајима, до Ђурђевдана не би требало да се спава у природи, једе овчетина и јагњетина, као ни да се музе стока. Тек уочи Ђурђевдана може да се помузе стока и да се прави сир, који се потом носи на благосиљање. Такође, обичај је да се на Ђурђевдан окрене јагње на ражњу.
Трећа слава по популарности је Свети Арханђел Михаило
Арханђел Михаило је према хришћанском веровању анђео који је предводио небески ратпротив Луцифера и демона. Арханђел Михаило је на иконама представљен као војвода који држи штит и копље, обично уперен против змаја или демона.
Како је према веровању био први међу седам анђела који су се борили против Луцифера, Арханђел Михаило се сматра заштитником вере и као сила на земљи и небу. За време римског папе Силвестера, установљен је празник Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских сила. Месец новембар је одабран као девети месец од месеца марта, који се сматра месецом стварања света. А девети месец је одабран због девет анђелских чинова.
Свети Арханђел Михаило по народном веровању често обилази болеснике и ако им се нађе поред главе, болесни ће оздравити, а ако је код ногу изгледи нису добри. Такође, једно од веровања јесте да Свети Арханђел Михаило воли да се маскира у сиромахе и просјаке како би тестирао људску доброту.
Још једно од веровања везано за овог светитеља јесте да је он тај који прихвата душе умрлих и вага, а потом одлучује да ли су за рај или пакао. Иако он важи за живог светитеља, за ову славу се ипак припрема жито, а то да ли ће слава бити посна или мрсна зависи од дана када пада. Ако је среда или петак биће посна, а осталим данима мрсна.
Које су још најчешће славе у Србији?
Свети Никола, Свети Ђорђе и Свети МИхаило су убедљиво најмногобројније славе у Србији, али и поред њих има још познатих и великих слава које славимо. Четврто место заузима Свети Јован Крститељ, који се обележава 20. јануара, потом Света Петка 27. октобра, Св. Димитрије 8. новембра, Св. Лука 31. октобра, Св. Трифун 14. фебруара, Св. Козма и Дамјан 14. новембра и Св. Андреј, 13. децембра. Поред ових слава постоје и многе летње славе и преславе.
За сваког светитеља се везују различити обичаји, али оно што је исто за све славе јесте да оне треба да се посвете светитељу, а не пићу и јелу. Славе су прилика да се видимо и повежемо са породицом и пријатељима и да нас у свему томе споји љубав.
На славској трпези обавезно је имати жито, вино, славски колач и свећу. Све остало је ствар укуса и преференције. Такође, ако је слава мрсна, једе се мрсна храна, а ако је посна искључиво посна. Једно од обавезних ствари које треба урадити на дан славе јесте одлазак у цркву на литургију, а потом на освећење и ломљење колача.
Текст: Нова Економија
