Живимо у Србији, од тога ћемо и умрети није само афоризам, већ нажалост и реалност. У Новом Саду се урушила надстрешница још 05.10.1988. године када су насилним путем у ”јогурт револуцији” Шешељ и Милошевић довели своје присталице у Нови Сад да смене тадашњу власт коју неко може да симпатише или не, али је била легалним путем изабрана.
Нажалост у Новом Саду се 01.11.2024. догодила трагедија, а неки би рекли и злочин. Трагедија је када се догоди нека несрећа изазвана природним околностима попут земљотреса, а злочин је када постоји кривица људског фактора. Сами проценити који је термин адекватан за овај немили догађај.
Режим је након трагедије или злочина кривицу свалио на покојног главног пројектанта и уваженог архитекту господина Имре Фаркаша. Надстрешница је добро стајала 60 година, док је они нису реконструисали. Оптуживали су комунисте како нису добро пројектовали Железничку станицу, а господин Фаркаш није ни био комуниста, јер је због неслагања са комунистичким режимом отишао у Канаду и изградио озбиљну академску каријеру. Објављивали су неистине на дан погибије, сада већ 15 људи, како надстрешница није била реконструисана претходних година. Дан касније су се појавили снимци и слике како је ипак реконструисана надстрешница на Железничкој станици.
Не треба заборавити да режим стално спинује око трагедије која се догодила у Новосадском клубу ”Контраст”, који је био приватно, а не државно власништво. У случају ”Контраст” у току ноћи несреће су ухапшени власници клуба и одговорни из фирме која је била ангажована на извођењу радова у вези електроинсталације. Епилог је био четири правоснажно осуђена лица. Проблем је што нико није одговарао из инспекцијских служби. Случај ”Надстрешница” се десио на јавном месту, а не у приватном локалу. У случају ”Надстрешница” има више жртава и још нико није осумњичен.
За реконструкцију железничке станице је уложено 65 милиона евра, а за реконструисање саме зграде Железничке станице у Новом Саду је уложено 16 милиона евра. У цео пројекат су поред фирми из Србије биле ангажоване и Кинеске фирме као извођачи радова, као и фирме из Мађарске и Француске које су биле надзорни органи. Поједини правни стручњаци тврде да овде има посла и за тужитељку из ЕУ госпођу Лауру Ковеши, јер треба се испита и исправност пословања фирми из поменутих земаља ЕУ.
У овим тешким и суморним временима по нашу земљу и њене грађане нађе се по нека светла тачка, неки дискретни хероји као на пример геолог Зоран Ђајић, архитекта Слободан Малдини, адвокат Иван Нинић. Они су широј јавности и лаицима путем малих екрана појаснили суштину проблема.
У уторак 05.11. је био велики протест у Новом Саду где је изашло више од 20.000 људи. Режим је послао своје хулигане (где постоји снимак како излазе из просторија СНС-а) да руше Нови Сад и праве нереде. Епилог свега је да хулигани и одговорни за трагедију као што су људи из надлежног министарства, извођачи радова, подизвођачи радова, надзорни органи и даље слободно шетају улицама. Осамнаест дана после трагедије нема ниједне оптужнице, ниједног притвореног због смрти 15 људи, али постоји притвор за петнаестак људи који су дошли да изразе своју тугу, бес и гнев на неправду која се дешава. Широј јавности је и даље нејасно да ли уопште постоји биће кривичног дела због којег је лишено слободе петнаестак људи.
Београдска опозиција је 11.11.2024.организовала протесну шетњу у Београду, где се окупио солидан број људи, ако узмемо у обзир временске неприлике које су били тог дана у Београду. Својатање протеста од стране Београдске опозиције је изазвало оправдану љутњу од стране грађана, јер протесте треба да воде активисти из Новог Сада, а не да неко сакупља политичке поена због трагедије или злочина. Лидери опозиције се морају жртвовати уколико желе да буду лидери, мора се истерати правда на видело, а то је да сви невини буду на слободи, а кривци иза решетака.
Епилог свега је да је надлежни министар Горан Весић поднео оставку на место ресорног министра, али оставку Томислава Момировића који је био надлежни министар када се дешавала реконструција Железничке станице до дана данашњег нисмо добили. Изгледа да ће Момировић и даље бити министар који ће нас убеђивати како дан можемо да прежимо тако што ћемо појести два јајета од једанаест динара и да ћемо се тако заситити. Само не знам где може да се нађе јаје од једанаест динара и ко може да се засити од два јајета.
Исти тај Момировић се залагао на твитеру док још није био министар како не треба да постоји минимална цена рада, већ да то наводно тржиште изрегулише. У српском случају то би било да радници треба за џабе да раде код газде и да му још плате што раде код њега. Не треба заборавити ни да је бивши генерални секретар Српске радикалне странке дошао у Нови Сад са црвено-белим мегафоном да штити страначке просторије од демонстраната који су их претходно офарбали у црвене боје. На тренутак помисли човек да је вођа Звездиних навијача са севера.
Текст завршавам са стиховима нашег панонског морнара, нашег Ђорђа Балашевића: “И све по закону, за то сам први, не би било ове крви да је било све по закону“.
Владимир Станисављев, мастер политиколог
