У јануару 2026. Србија се суочила са снажним проломом снега, ледом и екстремним зимским условима, али оно што је уследило није била само природна непогода, већ и драматичан показатељ стања инфраструктуре и ОДГОВОРНОСТИ власти.
Више од 22.000 домаћинстава остало је без струје, што значи да је око 55–60 хиљада људи директно погођено вишедневним нестанцима електричне енергије усред зиме. Ово није само статистика, то су деца и бебе којима недостаје основно грејање, старији и немоћни који зависе од апарата за здравље, и породице које остају без воде и светла данима.
У најмање једној општини, Лозници, људи су седам дана без струје, што значи да су празнике и почетак године дочекали у мраку.
Ванредна ситуација проглашена је у 11 општина широм Србије, укључујући Ваљево, Лозницу, Осечину, Крупањ, Малог Зворника, Владимирце, Сјеницу, Мајданпек и делове Пријепоља, а ватрогасци и спасилачке службе интервенцијама покушавају да отклоне последице елементарних непогода.
Министарка привреде Адријана Месаровић изјавила је да је “тренутно без струје око 22.246 потрошача” и да председник Александар Вучић и надлежне институције сматрају приоритетом стабилизацију система и обезбеђивање струје до сваког домаћинства.
МЕЂУТИМ, ТА ИЗЈАВА ЈЕ, ЗА МНОГЕ, ДОШЛА БЕЗ КОНКРЕТНИХ РОКОВА И БЕЗ ОЦЕНЕ СТВАРНЕ ТЕЖИНЕ ПОСЛЕДИЦА ЗА ЛЈУДЕ НА ТЕРЕНУ.
У модернијој историји Србије, најдраматичнији колапс електроенергетског система забележен је током НАТО бомбардовања 1999., када су стратешки циљани термоенергетски објекти и далеководи – и више од 70 % земље остало је без струје и воде централно. То је био ратни догађај и екстреман удар споља.
СРБИЈА ДАНАС
За разлику од тог ратног сценарија, 2026. проблем није спољашњи напад, већ унутрашња неспособност да се адекватно одговори на умерен временски шок у 21. веку – у држави која се константно хвали економским растом и инфраструктурним пројектима. Историјски, Србија није ретко имала локалне прекиде струје, али дуготрајни, вишедневни нестанци који погађају десетине хиљада људи широм више општина нису често забележени ван ратних услова.
Овај колапс није само технички квар. Он има конкретне и озбиљне последице:
- Деца и бебе, без струје и грејања, изложена ризику од хипотермије и здравствених компликација.
- Стари и немоћни, зависни од електричних апарата, медицинске опреме и топлоте.
- Породице без основних услова живљења, данима без воде и грејања, што може довести до хроничних здравствених проблема.
- Угрожене хитне услуге и домови, иако болнице обично имају агрегате, квалитет услуга хитне помоћи може бити нарушен када су услови екстремни и када инфраструктура не функционише нормално.
Људи на друштвеним мрежама и у локалним заједницама деле сведочења о хроничним прекидима струје и комуникације, о томе како су храну држали у снегу јер фрижидери не раде, како је нестанак интернета онемогућио комуникацију, или како је Божић дочекан без светла и топле воде.
Економски тигар, израз који се често користи у званичним тоновима да означи раст и стабилност, у овој кризи више делује као мекани израз за неадекватан систем који не штити своје најрањивије грађане. Велики део државе, упркос расту БДП‑а, инфраструктурним пројектима и политичкој реторици о снази и стабилности, није спреман на стандардне, сезонске метеоролошке изазове.
Догађаји из јануара 2026. показују да су: инвестиције у енергетску инфраструктуру и стабилност мреже недовољно дубоке, кризно управљање споро, неефикасно или неодређено, и да људи осећају да систем не пружа адекватну заштиту и одговор у време потребе.
Ово није само технички или логистички проблем , то је проблем поверења грађана у институције и у способност власти, КОЈИ ЈЕ ВЕЋ ДАВНО НАРУШЕН, да заштити основне потребе и сигурност и НАДАМО СЕ КОНАЧАН КРАЈ ИСТЕ..
др Светлана Цвијановић
