Сајт катастра рудраског отпада, плаћен својевремено великих 2,1 милиона евра који никада није заживео у пуном капацитету, већ данима не ради. Из надлежног Министарства рударства и енергетике не одговарају на питање због чега је ван функције.

Катастар рударског отпада није доступан већ данима, за изузетком четвртка 5. јуна када је била видљива насловна страница са информацијама “о нама” и “наши циљеви”, без иједног податка о ономе чему је намењен – рудраском отпаду.

Овај сајт плаћен 2,1 милон евра, од чега је а 90 одсто издвојила Европска унија, од почетка не даје очекиване информације, односно не у обиму који би требало.

Од почетка проблеми

Ова прича траје од почетка 2020. када је покренут сајт, а у Министарства рударства и енергетике (МРЕ) тада су рекли да је Србија “добила јасну слику у погледу рударског отпада“, „што чини основу за анализу стања животне средине и планирање даљих корака у погледу решавања питања рударског отпада”.

Према истраживању Балканске истраживачке мреже (БИРН) на интернет апликацији Катастра рударског отпада били су доступни само оскудни подаци о малом броју депонија, неколико пута мањим од ствсрнг броја.

У истраживању је наведено да података о депонијама активних рудника није било, иако је пројектом најављено прикупљање података са више стотина локација.

Спроведене препоруке ДРИ, сајт нестао

Истраживање БИРН-а показало је да су се неко време на серверу Министартсва налазили детаљнији подаци о значајно већем броју депонија, који показују да међу напуштеним депонијама има и оних са опасним отпадом, од којих су поједине на местима на којима постоји опасност од клизишта, али су и они после интересовања медија уколоњени.

Н1 је писао Министарству рударства и енергетике и делегацији Европске уније. Одговори до објављивања овог текста нису стиглу. Из Рударско-геолошког факултета у Београду рекли су да не знају који је разлог престанка рада, као и да је овај сајт у надлежности Министарства рударства и енергетике.

Посебно је занимљво и необично да је Државна ревизорска институција (ДРИ) која је 2022. године закључила да „систем управљања рударским отпадом у Србији није ефективан“ и да „није успостављена јединствена база података рударског отпада“, априла ове године објавила да су „спроведене све препоруке ДРИ за унапређење управљања опасним отпадом у Републици Србији“.

У питању су биле 24 препоруке које је требало, према ДРИ, да представљају темељ за „унапређење система, неопходан је континуирани инспекцијски надзор и даља финансијска улагања у инфраструктуру за прикупљање опасног отпада“.

Извор: Н1