Неки детаљи из „сивија” Новака Ђоковића најтрофејнијег тенисера у историји овог спорта.
Носилац олимпијског злата и бронзе, двадесет и четири пута тријумфовао на Гренд слем турнирима, четрдесет АТП титула на највећим светским турнирима, пет пута проглашаван за најбољег спортисту света, први на светској АТП листи чак 428 седмица. Требало би још много простора да се поброје сви његови спортски успеси и трофеји. О хуманитарном раду и бројним милионским донацијама широм света другом приликом. Човек огромног срца и широке душе.
Узалуд. Требало је само прочитати бројне коментаре после Ђоковићевог пораза у полуфиналу Вимблдона од тренутно најбољег тенисера света Јаника Синера.
„Прошао је Ноло као и обојена револуција”. „Јујујују што ми је жао хахахахаах”.
„Јанике цепај фолиранта”.
„Постоје људи који једноставно воле да се глупирају! Штета што је један од њих баш Новак, али шта да се ради када је тако!” „Дошло је на наплату сва она срећа што је имао током каријере, сад се то враћа.”
„Може да игра и мој деда Мијаило, али ће моја баба Добринка да га грди што се тако матор у гаћама глупира пред толиким светом! На несрећу, овог нема ко да грди јер ти око њега нису на интелектуалном нивоу моје бабе Добриње!”
„Или ради оно што волиш Новаче или нађи други хоби, ти бар можеш да бираш.”
„А сад лепо као и лани, цело лето на хрватску обалу. И уз коктелчиће и лежаљку да подрзаваш студентске пленуме!”
Сјајан је, бољи од свих спортиста са ових простора. Има став и карактер. Подржао је студенте. То је разлог да га мрзе.
Друштво се као и човек навикава на гадости. Оно што се до пре неки дан сматрало ненормалним данас је део свакодневне рутине. Оно што је изазивало одбојност данас је симпатично. Уз „добре” тренере, разне таблоиде, којекакве „аналитичаре”, назови новинаре, српско друштво је у стању толико добро утренирати, усавршити и довести дотле да замрзи најбољег спортисту у историји Србије. Један лик га назва „пропали” тенисер.
Дођу тако времена када И атеисти завапе „Боже сачувај”. Здрав разум и трезвеност на овим просторима никада нису били на цени. Жилава је то болест, дубински уокорењена.
Духовне и моралне фукаре нема нигде више него у Србији. Бескарактерност, беспринципијалност попут епидемије захватиле су цело друштво. Уништавају способне и квалитетне. На тај начин стварају животни простор за послушне и медиокритете.
Просто је невероватно да разни портали, подкасти, новине пуштају најгоре могуће коментаре који просто врве од мржње, злоће, злурадости. Српска новинарска бранша тако на најбољи могући начин доказује колико је незаинтересована за ширење говора мржње којег на овим просторима и у таквим назови медијима има у изобиљу.
Новинарство се у Србији, има томе и цела деценија, свело на обични „клик” односно писање такозваних „клибејт” вести и пуштање највећих могућих бљувотина у коментарима где „недовршени” људи лече своје комплексе, а партијски ботови уредно зарађују своје дневнице.
Све се то дешава унутар септичке јаме зване медијски простор Србије.
