-буђење под Мефистофеловском обратницом са ви на ти, односно са нас на ја-

„Све се овде губи, све се овде затури,

као у неком гробљу“… које остаје за обезвољеним живљем.

Колико, ономе ко продаје свој глас, вреди моћ говора?

(Вреде ли колико и тишина док затим наступе глупост и пропадање?)

Да ли је скупља од бесплатног обећања испљунутог у твоју кифлу?

Ко те задужује када ти поклања твоје?

Где те премешта када на твоје место другог доведе?

Коме твој тупави мук има непроцењиву вредност?

Коме твоја тиха пропаст толико много значи?

Коме је твоје кобно неповерење у слободу драгоцено?

Ко те убеђује да му је до тебе више него теби стало?

Ко те дели и завађа док са тобом влада?

Ко не жели да одрастеш икада?

Ко за себе тврди да је вреднији од свих нас заједно?

Да Божије уздарје у теби сврхе нема?

Које то преко воде преводе жедне?

Ко то своје мреже предаје за туђег улова обећање?

А ко ту све онда не види себе?

А ко све на крају сам себе погуби?

Колико ти кошта света преостало време…

(Колико ти вреде рођењем још недаровани?)

и колико кошташ Божији Ти?

(Ко ту гноји самопорицање?)

адв. Иван Татић