Црвена звезда је још увек у Лиги Европе и друга у домаћем првенству, Партизан је у „стварању”, по ко зна који пут у последњој деценији. На интернационалној сцени је завршио такмичење још летос за време годишњих одмора.
У Љутице Богдана се тачно зна ко шта ради. Зна се и име човека који о свему одлучује. Кум председника државе Александра Вучића доктор Звездан Терзић је „Алфа и Омега” клуба. На тој адреси је отворио и више приватних предузећа. Усавршио је свој реторички наступ. Тренутно је први „спин” доктор на фудбалској сцени Србије. У Хумској тек покушавају да истерају хаос на споредна врата. Црвена звезда је осам година заредом првак. Партизан сваке године улази у мисију рушења ривала и она редовно завршава истим исходом, неуспехом.
Били навијачи једних или других, једно се мора признати. Црвена звезда је у овом тренутку свемирски брод за Партизан. У свему, по резултатима, организацији, финансијској моћи, навијању… Добро, може се расправљати и о разлозима таквог стања односа, о државном новцу који је једне годинама гурао напред, а друге у дубоки глиб и низу других детаља, али ситуација је таква каква јесте.
Црвена звезда је наоко стабилна. Титуле у најнеинтересантнијој лиги у Европи се ређају као на текућој траци. Више се не жале на финансијске проблеме, а имају их и те како, државне банке им опраштају дугове, а праву материјалну ситуацију знају само врачаре… Навијачи су изузетно дисциплиновани, уредно слушају како и шта да скандирају. Истина, доктор Терзић је у последње време мало нервозан, а бивши тренер Милојевић је повремено био ироничан и када треба и када не треба.
Недавно су поново ангажовали Дејана Станковића, којем су три дебакла у квалификацијама за учешће у Лиги шампиона, чини се, били „најбоља препорука” за повратак у вољени клуб. За оне који су заборавили у првом мандату када је седео на клупи Звезде популарни Деки, како му тепају навијачи је елиминисан од кипарске Омоније (2020.), затим молдавског Шерифа (2021.) и на крају од изралеског Макабија (2022.) На тај начин је значајно отежао финансијско стање у клубу. У сва три случаја је шампион Србије по сајту „Трансфермаркет” имао скупљи играчки кадар од противника.
За разлику од Црвене звезде комшија са друге стране брда, Партизан већ читаву деценију покушава да се стабилизује, али му траљаво иде. Да су „црно-бели” дотакли дно потврђује податак да су чак и клупске просторије на стадиону једно време биле „представништво угледне” домаће банде. Никако да се реше огромних дугова. Предраг Мијатовић и Расим Љајић малтене сваки други месец „мољакају” првог човека Србије да са милионима евра помогне клубу.
Разједињеност у клубу, разједињеност међу навијачима. Са трибина се повремено може чути и увредљиво скандирање на рачун председника Србије, али и управе клуба. Одговор на питање ко је направио толике дугове и ко ће за то да одговара јавност гарантовано неће добити одговор. У земљи Србији се још никада није десило да било који спортски функционер одговара због несавесног пословања и прављења вишемилионских дугова.
Предраг Мијатовић показује велики ентузијазам на новој функцији. Бар једном месечно гостује на неком подкасту или телевизији и понавља исту причу. Дотеран по последњој моди, углађен, редовно најављује стезање каиша, истиче велику финасијску подршку државе, захваљује вољеном вођи, апелује на навијаче да га не вређеју. Искрено говорећи озбиљно се унео у нову улогу и жели да остави утисак човека који зна шта жели. Међутим, навијачи му све мање верују. Од његовог доласка тренер је промењан чак пет пута (Саво Милошевић, Марко Јовановић је два пута био в. д., Срђан Благојевић, Ненад Стојаковић).
Мало је чудно да све то чини и прича човек који је један део каријере провео у чувеном Реалу. На лицу места је имао прилику да види како функционише велики трофејни клуб. У Мадриду сигурно не моле политичаре, а посебно не шпанског краља за новац, тренерима се нико не петља у посао, не убеђују јавност у исправност онога што раде…. То је манир понашања провинцијских клубова, а српски великани су одавно у тој категорији.
Правим фудбалским симпатизерима, а богу хвала у Србији их још има, се одавно смучила домаћа циркузантска лига, као и „моћна” Звезда која се годинама често бламира а европској сцени и шета кроз домаћу лигу, али и ојађени Партизан. Пословање сваког клуба мора да буде јавно, да се тачно зна где иде новац и да одговара онај ко га је „спискао”. Бескарактерност и бахатост је одавно захватила српски фудбал, а све већа незаинтересованост за тај спорт и резултатско посрнуће су резултат таквог понашања.
Многи тврде да је „поплава” европских утакмица уништила домаћи фудбал. Није истина. Уништили су је очајан квалитет, неповерење у „реформаторе” у ФСС, неконтролисани одласци најталентованијих играча, сумњиви резултати, масовно ангажовање странаца, али и минијатурни резултати клубова у европским такмичењима који су српски фудбал довели у трећу европску лигу.
Једини излаз и лек је приватизација клубова, али на транспарентан начин, а не као што је обављена „приватизација” многих предузећа, као и новинских кућа „Борба” и „Политика” чији се стварни власник и не зна. Лако је неконтолисано „арчити” државне паре, правити милионске дугове, глуматати „способног” привредника. То може само у Србији. Сведоци смо распадања свих вредности. Кантов морални императив у спорту, али и у друштву у целини је данас само добар виц.
Бог је дигао руке од некада најважније споредне ствари. Домаћи фудбал који већ дуго плива у разним прљавштинама одавно је скинут са „јеловника” српских љубитеља фудбала. Нигде у свету, бар не у озбиљним државама, се не дешава да се опрашта порез клубовима, донира за учешће у европским такмичењима. Овако „уређени” клубови као што су и Црвена Звезда и Партизан су идеални за „муљање” и прање новца. Тога на овим просторима има у изобиљу. Док се не обави приватизација неће бити среће у српском фудбалу. Будите сигурни у то.
Милорад Бјелогрлић
