Српски народ је кроз историју био разапет између различитих интереса, идеја и судбина, али данашње поделе имају специфичну тежину. Оне нису више само политичке или територијалне — сада су унутрашње, моралне и медијски подгрејане, до тачке личног непријатељства.
- Подела народа кроз историју и данас
Политичка – Од Косовске битке, преко Карађорђа и Милоша, па до деведесетих и данашње власти Александра Вучића, јасно је да се људи деле по томе коме верују и чији интерес сматрају својим. Свака промена власти постала је разлог за сукоб, чак и међу родбином.
Верска – Кроз векове, вера је била стуб заједништва, али и повод за раздоре: од унутрашњих разлика у СПЦ, преко сукоба између различитих хришћанских праваца, до поделе на оне који су веровали у институционалну веру и оне који су веру живели у тишини својих домова.
Генерацијска – Старији често гледају свет очима које су створене у ратовима и неправдама, док млађи одлазе или се буне јер не виде будућност у институцијама које су превише троме, или корумпиране.
Социјална и економска – Јаз између богатих и сиромашних, између оних који имају прилику да одлучују и оних чија су права маргинализована, додатно продубљује неповерење и осећај издаје.
Морална и емотивна – Народ се дели на оне који још верују у истину и поштење, и оне који су их научили да је снага у превари, а правда у тишини. - Српска православна црква: између олтара и трона
СПЦ је кроз историју била стуб јединства, али данас се и сама нашла на раскршћу између олтара и трона.
* Патријарх Порфирије често делује као продужена рука Вучићеве политике, медијски присутан и упућен на дипломатски тон, што код дела народа изазива осећај отуђења.
* Део СПЦ задржава моралну савест Цркве: они дочекује децу која пешаче до манастира, помажу онима који немају коме, говори о поштењу и истини када то већина не сме.
Између та два света, Црква се раздваја: формалан ауторитет и политичка одобрења на врху, тиха и искрена служба народу на дну. - Студенти: глас народа на улици
Студенти су можда једини мост између ових подела: између народа који је уморан од сукоба, и институција које више не служе својој сврси.
Од новембра 2024. године, студенти су предводили масовне протесте широм Србије, захтевајући одговорност за урушавање надстрешнице железничке станице у Новом Саду, у којем је погинуло 16 особа. Протести су се проширили на 400 градова и насеља, а кулминирали су 15. марта 2025. године великим скупом у Београду, који је према неким проценама окупио до 325.000 људи. Студенти су захтевали расписивање ванредних парламентарних избора и одговорност власти за несрећу.
Ови протести нису само политички израз незадовољства; они су и морални апел на друштво да се врати основним вредностима: одговорности, поштењу и солидарности.
Закључак: хоћемо ли научити лекцију из тих подела?
На крају, остаје питање: хоћемо ли научити лекцију из тих подела, или ћемо и даље бити народ који губи јединство док тражи кривце? СТУДЕНТИ ИМАЈУ ОДГОВОР, али питање је да ли ми — одрасли — имамо храбрости да га послушамо.
Свети Николај Велимировић
“Победа није у надмоћи тела, него у чистоти срца и верности Богу. Ко са вером корача, никада није поражен.”
Време је да послушамо младост, јер они корачају са вером.
др Светлана Цвијановић
