Црвена звезда је завршила своју европску мисију за сезону 2025/6. Наш представник је елиминисан у шеснаестини финала Лига Европе. Пласман међу 32 клуба у другом по рангу такмичења у Европи је, чини се, реално остварење, имајући виду квалитет и вредност српског фудбала. У трећој овогодишњој утакмици против Лила Французи су као гости први пут тријумфовали (2:0) и то је било сасвим довољно за мало славље на стадиону Рајко Митић.
Када је било најпотребије Лил је заиграо најбоље. Све време су гостујући играчи тачно знали шта желе. Тако су и поставили игру, дисциплиновано спроводећи све оно што је њихов тренер тражио. Почели су агресивно, постигли гол већ на почетку утакмице и рекло би се рутински сачували предност до краја регуларних 90 минута. У продужетку су постигли још један гол и заслужено прошли даље. Звезда потпуно безопасна, неинвентивна, спора, без идеје, што је гостима умногоме олакшало посао.
Ова утакмица је још једном показала у коликом је проблему српски клупски фудбал. Каква је то лига у којој Црвена звезда има буџет од више десетина милиона евра, а у већини клубова немају ни за кафу. Недостатак квалитених ривала највише се осети управо на европској сцени. Наш шампион годишње одигра пет, шест утакмица са квалитетним ривалима. Остале мечеве побеђују са пола или чак трећином снаге.
Већина српских суперлигаша би у озбиљним европским лигама гарантовано били у нижем рангу такмичења, а код нас су у елитном друштву. ФСС Србије није у стању да смањи лигу, а квалитет је сваке године све слабији и све смо даље од европског просека. Челници савеза не смеју да се замере локалним моћницима и контоверзним газдама неких клубова па у лиги играју и клубови чија је инфраструктора далеко од уобичајених стандарда.
Осмоструки узастопни шампион Србије Црвена звезда је за свој развојни пут изабрала инострано тржиште и систем „купи јефтино и продај што скупље”. Домаћи играчи добијају шансу на кашичицу и после неколико одиграних утакмица већ се тражи клуб да се голобради дечаци продају што скупље. Њихово право и њихова пословна одлука, али свима је познато шта Звезда значи у српском фудбалу. Главни циљ такве пословне политике је што дебљи новчаник и пунији банковни рачун. Неки су се обогатили тргујући српском талентованом децом. Без визије, мудрости, посебно стрпљења, то је Звездина стратегија европског пута.
Српска фудбалска јавност је већ одавно научена да све буде онако како доктор Звездан Терзић зацрта. Човек чије су речи карамеле или „змијски отров”. Без дилеме је најбољи спин мајстор у српском фудбалу чак и онда када вуче погрешне потезе. Нико на свету ме апсолутно не може убедити да неки Родригао, Сеол, Учена и слични, а таквих је Црвеној звезди и превише могу да више воле клуб, Београд, Србију од неког детета из Чачка, Ваљева, Крушевца… Страним фудбалерима је првенствени циљ да што више зараде, љубави ту нема апсолутно.
Зовите ме утопистом, човеком којег је прегазило време, зовите ме како желите, али ћу увек да тврдим и сматрам како домаћи фудбалери заслужују много већ минутажу и шансу.
Убеђен сам да би од тога српски фудбал имао далеку већу корист него сада када су углавном странци носиоци игре у већини клубова. Некада, у време када се домаћи фудбал далеко више респектовао у свету погонско гориво Црвене звезде, Партизана, Војводине су били срце, емоција и фанатизам. Сада тога нема ни близу као некада.
Многи су већ заборавили да је шампион Србије још летос катастрофално почео европску сезону поразом од анонимног Пафоса и неочекиваном елининацијом од анонимног ривала са Кипра. Зато треба бити реалан и рећи да је пласман у шеснаестину финала Лиге Европе плафон српског фудбала.
За крај још нешто. После пораза од Лила стекао се утисак да би из састава избачени Немања Радоњић у овом сусрету био од велике помоћи, али то је већ у домену доктора Звездана Терзића, „мистера”, пардон тренера Дејана Станковић и његових сарадника. Радоњићу је прво наређено да обрише неке објаве на „Инстаграм” налогу, а после тога је елиминисан и из састава. Његова брзина је очигледно недостајала у дуелу против Лила.
Милорад Бјелогрлић
