Фудбалски свет је јуче остао без чувеног фудбалског „моћног миша”. У 76. години години је преминуо Кевин Киген, једини Енглез који је два пута у дресу ХСВ-а освојио Златну лопту (1978., 1979.). Звезда Ливерпула са којим је освојио Куп шампиона (1976/77.), месијанска фигура у Њукаслу и то и као играч, капитен и као тренер. Био је 63 пута репрезентативац, а затим и селектор Енглеске. Старији љубитељи фудбала ће листом рећи да је био чудо од играча.
Недељу другог јуна 1974. године Киген је упамтио до судњег дана. Нажалост повод није био нимало леп, али и тада је остао господин без обзира на примљене батине. Три дана касније 5. јуна на Маракани доказао је и своје играчке квалитете када је постигао изједначујући гол за репрезентацију Енглеске у дуелу против Југославије.
Шта се догодило ?
Та прича, боље речено скандал, је скриван од очију јавности пуне три деценије. Првог јануара 2005. године укинут је уобичајени тридесетогодишњи ембарго на објављивање дипломатских документа која се чувају у Националној архиви Велике Британије, па је шира јавност сазнала да је Киген претучен од стране милиције на аеродрому у Београду.
Дан раније 1. јуна 1974. Енглеска која се није пласирала на Светско првенство у Немачкој је у пријатељској утакмици у Софији победила Бугарску 1:0. У недељу у поподневним сатима су авионом полетели за Београд где их је очекивао дуел са Југославијом која се спремала за Мундијал. Атмосфера у авиону је била мало веселија, јер су поједини репрезентативци мало попили, а према тврдњама бугарских стјуардеса неке од њих су биле штипане, претпостављате где.
Проблеми су ступили тек по слетању на сурчински аеродром. Репрезентативци Енглеске су били лежерније обучени, углавном у фармеркама и мајицама, а уз то је већина играча имала дугу косу. У сваком случају нису изгледали као озбиљан спортски колектив, а камоли фудбалска репрезентација некадашњег шампиона света. Међу првима је из авиона изашао Кевин Киген који је цео лет преспавао уморан од јучерашње утакмице. Он је без проблема прошао пасошку контролу и сео поред траке за пртљаг чекајући саиграче.
Тада је наишао његов саиграч из Ливерпула Алек Линдси који је добро „потегао” у авиону и почео да скаче по траци за пртљаг док службеник аеродрома није дотрчао и гурнуо га. Тројица других службеника аеродрома су дотрчала и зграбила несрећног Кигена који је и даље мирно седео на ивици траке. Покушавајући да протестује док су га подизали, један од званичника је стегао руку око грла Енглеза, који је једва могао да дише.
Док су несрећног и невиног репрезентативца одвлачили, кесе пуне сувенира бугарске грнчарије коју је купио као поклоне за своју породицу пале су и разбиле се. Инстинктивно настављајући своје покушаје да се ослободи, Кевина је један од милиционера снажно ударио у лице. Са обилним крварењем из носа, збуњени ас је на силу увучен у канцеларију и приморан да клекне у углу собе где је био изложен бројним ударцима песницама и ногама. У том положају је провео преко пола сата.
Срећом у тим тренуцима су на аеродром стигли и представници ФСЈ који су каснили сат времена због временске разлике између Софије и Београда. Тек након заједничких објашњења представника југословенског и енглеског савеза, службеници обезбеђења су коначно схватили да је њихов „заробљеник” један од најбољих европских фудбалера тог времена. Киген је натеран да се умије, али то није сакрило трагове ни крв на његовим панталонама од злостављања. Пуштен је у сузама и без извињења.
Занимљиво је истаћи да је цели инцидент видео и уредно описао у свој блок познати енглески спортски новинар Џој Бернард, уредник „Евенинг Стандарда”, који је одмах по доласку у хотел телефонирао у редакцију да издиктира о скандалу на аеродрому у Београду. Међутим, била је недеља и у редакцији није било никог. Сутрадан су и њега „убедили” да о целом случају не пише ни слова. Умро је десет година касније (1984.) и ту је тајну однео на онај свет мада је цели случај видео и уредно описао.
Енглези су се опасно наљутили због овог инцидента па су били чврсто решени да не играју утакмицу која је требало да се игра за три дана. У понедељак и уторак су уследили „мировни” преговори представника два савеза и ствар је „легла” Завет ћутања је склопљен па је утакмица ипак одиграна и то у сјајној атмосфери пред 90.000 гледалаца. Резултат је био 2:2, а Киген је постигао други изједачујући гол за селекцију „Гордог Албиона”.
Млађим читаоцима предлажем да на „јутјубу” обавезно погледају голове са ове утакмице. Други гол Бранка Облака за „плаве” без дилеме спада у најлепше голове у историји Маракане. Словенац је том приликом шутем са око 30 метара „убио” паука и породицу у десним рашљама противничког гола.
Милорад Бјелогрлић
