„Држ’те лопова!“

Ко то први има ону сурову нужду, да неком одсече главу у временима друштвених превирања, пре него што се поврати правни систем?

Као најава одговора ми заискри песников стих: „добро говно прикрива траг…“. Да, реч је о економски зависнима од политичке позиције у друштву. (Докле год политичку позицију управља економски моменат а не изграђена способност политичког управљања заједнице еманирана кроз избор најбољих појединаца да у временски ороченом периоду на најбољи начин артикулишу и спроведу вољу пробуђеног народа, друштво ће срљати у своју пропаст и то за увећање новчаних средстава на рачуну појединаца.) 

То су они који претходно или нису довољно високо успели да оду на те, за њих више, лествице економске моћи или нису уопште још на исте закорачили, а неки би и да макар саучувају ону на којој тренутно обитавају. Заједнички именилац и једини назор им је чист економски интерес. Турбулентна времена су им прилика да се ухлебе или пак остану на таквом хлебовању. То је друштвени паразитизам и треба га лоцирати на обе стране сукобљене у борби добра и зла. Они су свакако зли, али из оног најсебичнијег и крајње кратковидог порива „у се, на се и пода се“, а друштву натраг такви ништа не враћају, нити дају, напротив. Овај вид зла је специфичан јер, понављам, егзистира тј. паразитира и са једне и са друге сукобљене стране. Само по себи, су ретроградни, озбиљно кубуре на свим пољима људског духа, има само своју малу и нејаку душу која је огрезла у материјализам (после мене потоп) и понашају се незрело и себично, као да никад неће изаћи Богу на истину…

Шта их разоткрива? Разоткрива их прилика у констелацији са њиховим речима и делима. Наиме, њихове речи поставите са једне, њихова дела са друге стране, а онда прилику у којој их посматрате ставите ту између. 

У конкретном примеру прилике парламентарних избора 25.10.2026. године… до непосредно пре ових избора или до ноћи изборне победе, они су говорили једно, а често и злослутно „мудро“ ћутали на вапаје пробуђених, а сада након избора излећу на улицу, у јавност уопште, и шта раде? Улећу у етар, сврставају се у масу људи који су се свесно борили и жртвовали у борби са злим, облаче туђе мајице са натписом „Студенти побеђују“, узвикују туђе слободарске повике, гласније и суровије од истинских бораца, јер су, разуме се, они вешто остали одморни и са туђе грбаче ушли коначно у ону своју једну и једину битку за лични напредак на друштвеноекономској лествици. И да, таквима је сада императив суровост… што пре, а нарочито пре но се успостави систем, јер та суровост је њихова камуфлажа – wилд цард за улазак у скори систем. (А било би одлично да то остане само на покушају. Трулеж не гради честит темељ)

А, познаћете их по томе што су пре прилике, тј. пре ових парламентарних избора, своје речи користили да подрже и додворе се позицији зла коју су поштовали јер је економски јака (што за њих значи храњива), а сада након тих избора на којима су други изгарали, они хоће да секу главе злима (докле је оно беше, потурици крвава рука?)… и у нарави, такви какви су, само стреме да преузму убојити систем неправде и терора које је то претходно зло, све до тих парламентарних избора, гнојило. (Такви сужавају простор за успостављање правне државе и владавине права.)

Ови опаки камелеони се у суштини дакле служе опсеном – скретањем пажње са крајњим циљем исисавања енергије из онога на чему паразитирају. Они су први у пресудном тренутку одмогли оном злу да изгуби парламент и сада им је то велико зло неупотребљиво, више не даје храну. Сада се устремљују на оно победничко добро. И ту је сада на тесту имуна способност добрих да се одупру од напада ових вампира окренутих од сваке духовности. А кључно – серум јесте будност, да не заборавимо зашто смо у овај подухват кренули и да тим путем и наставимо. А то је, подсетимо се, успостава правно уређеног демократског система у ком његове институције и кадар који их представља обављају свој посао законито. Владавина права и једнакост пред законом. Ово једино могу да изнесу честити, па зато не заборавите оне најстарије саборце и, збијте редове јер је ова битка разума за смислом тек почела. Главно оружје истине су речи и дела у неприликама.

Овде сам указао на једну у (новом) почетку малу грешку, а огромну и кобну на крају. И ово своје размишљање завршавам како сам и започео стиховима истог песника:

„Датуми, сјећања, контрола лупа вратима, регуларна представа, ко не памти, изнова проживљава. Изнова!“.

Останимо доследни часном циљу који нас је и учинио победницима; и не дозволимо да ова наша борба поново постане нечији лични интерес. Не забијајмо главу у песак већ пумпајмо наглас и о томе док не пукне читав зачарани круг.

адвокат Иван Татић