Заиста добро питање, имамо ли ми опозицију уопште, осим студената који се за правду боре.
Наша српска опозиција, јалова смеса, која нема снаге, нема идеје, нема програм, ништа нема да би срушила ову корупционашку, бахату, најгору власт икада у Србији. То и није власт, то су мафијаши који владају 13 година у Србији. Ништа они нису направили. Њихов главни Дон хвали се километрима путева. Све је то од кредита и позајмица направљено. Они су узели својих 20 – 30 посто, а ти Србине, ако уопште и буде Србије враћај, за једно сто године ћеш морати. Ако не, имаш земљу, хипотеку…
Али, пустимо њих, хоћу о опозицији, да апсолвирамо неке ствари. Народ не зна ни како се зову. Седе у скупштинским клупама (добро неки су послушали студенте) узалуд, сујетни, већ грабе будуће функције које им нека деца, студенти крвљу плаћају. Ни о једном питању немају заједнички став. Власт је српско проклетство. Оно подразумева привилегије, не одговорност.
Фашистичка жандармеријска легија је толико батина поделила деци која се боре за своју и нашу будућност, а опозиција, или њен део седи у скупштинским клупама и најјефтинијем ресторану на свету, дајући скупштини привид вишестраначког демократског парламентаризма. Прваци опозиције воде полемичке ставове на оно мало слободних ступица о левици, десници. Чак се и један метузалем из Коштуничиног ДСС-а појавио и држи говоре о националним питањима. Оног Коштунице који се преселио на село, и легално извршио тоталан повратак старе фашистичке гарде да се иживљава над овим народом.
Нема подела господо док нам биолошки опстанак прети. Студенти, не дајте им да злоупотребљавају ваше име. Нису достојни. Нека заједно оду у историју. И власт и опозиција. Србији су неопходни нови, млади, некорумпирани политичари двадесет првог, а не деветнаестог века.
Синиша Стојчић
Фото: Н1
