ДОБРО ДА ГОРЕ НЕ МОЖЕ БИТИ- “СРЕБРНИ ЈУБИЛЕЈ“ ЗАКОНА О ПРИВАТИЗАЦИЈИ ИЗ 2001.

1991.г. усвојен је први закон о приватизацији у Србији, Закон Републике Србије о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине (“Сл.гласник РС“48/91, 75/91, 48/94, 51/94.). Закон о својинској трансформацији из 1997. године, омогућавао је да запослени, бивши запослени, пензионери, осигурани и неосигурани земљорадници добију бесплатно 60% друштвеног капитала предузећа у првом кругу својинске трансформације, а у другом кругу својинске трансформације да откупе, по повлашћеним условима (с попустом), 40% друштвеног капитала и то отплате у току више година (“Сл.гласник РС“ 32/97). Законом о приватизацији из 2001.г. укинута је добровољнаост приватизације, основана је Агенција за приватизацију са компетенцијама покретања поступака приватизације друштвених предузећа (“Сл.гласник РС“ 38/2001).

У студији о четири српске приватизације Младен Ђорђевић констатује да је 1. августа 2002. године влада Србије  драстично променила  Уредбу о процени вредности и аукцијској приватизацији предузећа, којом је преполовљена књиговодствена вредност друштвених фирми. Уредбом је такође омогућено и да почетна цена на аукцијама може да падне и на десети део књиговодствене вредности капитала. Поред тога, предузећима су док се не приватизују, забрањене све инвестиционе активности. Тако је омогућено да заинтересовани купац може купити друштвено предузеће и за десет одсто књиговодствене вредности, за ту куповину може добити повољан кредит, или ангажовати и свој неопрани новац, а чим отплати 45 одсто цене може предузеће даље продавати. Ови потези владе дали су значајно убрзање приватизацији, али су у исто време значили и њену потпуну криминализацију.

Новинар угледног недељника НИН овако је сажео домете приватизације предузећа на тлу Кладова: “Бродоградилиште са најсавременијим навозом за речно-морске бродове, продато Рајна Дунав јарду, имало је 700 радника а сад једва сто педесет, Фабрика вијака- продата Италијану– бави се само гасификацијом, Фабрика пластике продата, ПТК “Кључ” продат, Рибарско газдинство, Трговинско предузеће “Мироч”, фабрика “Термовент”… продати. Резултат- три хиљаде незапослених.“

Фото: Ј.Б.К

Кладовска фабрика вијака приватизована је 2004.г. већинским капиталом иностране фирме “Фонтегас“ са 86,86% акција, а међу десет највећих акционара евидентирани су: Васиљ Копривица, Милисав Ратопекић… Друштвени капитал процењен је на 29.828.000 динара а купљен је по цени од 4.772.000 дин односно 69.072 евра, уз обавезу купца да инвестира у року 12 месеци у субјект приватизације 3.640.000 динара.

Од 2007.г. фирма нема производњу, како је регистровано у извештају о шестомесечном плану пословања за 2011.г. У финансијском извештају  за 2011.г. наведено је “Од децембра месеца 2007.године производња је дата у закуп и радила је до краја 2009.године када је и престала са радом, тако да сада АД ,,ГРАДАЦ’’-ФАВРО’’ Кладово АД ,,ГРАДАЦ’’-ФАВРО’’ Кладово

послује са 2 (два) радника.“На редовној скупштини акционара друштва ГРАДАЦ-ФАВРО а.д. Кладово одржаној дана 30.03.2013. године усвојена је Одлука о покрићу оствареног губитка и смањењу основног капитала друштва у складу са којом је губитак у висини 29.378.000 динара покривен на терет основног капитала друштва. У билансу стања на дан 31.12.2012. године основни капитал друштва износи 34.739.000 динара и подељен на 34.739 акција номиналне вредности акција 1.000 динара. Одлуком о покрићу оствареног губитка, укупан губитак у висини 29.378.000 динара је покривен на терет основног капитала смањењем номиналне вредности акција.

Након покрића губитка, номинална вредност акција износи 154 динара, док је број акција остао непромењен и износи 34.739 акција. Смањење номиналне вредности акција ради покрића губитка је регистровано у Централном регистру хартија од вредности дана 09.05.2013. године.

Председник скупштине акционара према годишњем извештају о пословању за 2015. је Антонио Сцовотто Селиновић, а чланови извршног одбора  Францесца Сцовотто, Велиа Сцовотто, сви држављани Италије. Држављанин Румуније Цонстантин Циопле Цлаудио означен у извештају као “возач“ председник је надзорног одбора а генерални директор је Милисав Ратопекић. У својству “незапослено лице“ Мирјана Хорват из Кладова је члан надзорног одбора. Према Годишњем извештају пословања “Градац Фавро“а.д. 2015.г. ауторизованог од стране генералног директора Милисава Ратопекића, вредност и биланс некретнина представљени су табеларно као “Некретнине, постројења и опрема: Позиције некретнина постројења и опреме на дан 31.12.2015. сачињавају следеће ставке: у 000 дин ОПИС: 1) Набавна вредност- 2) исправка вред. 3) -Садашња вредност: Земљиште: 1) 6.745, 2) – , 3) 6.745; Грађевински објекти 1) 62.046, 2) 53.890, 3) 8.156 Постројења и опрема 41.535, 41.535; УКУПНО: 110.326 95.425 14.901 2. Табела промена на позицији Некретнине, постројења и опреме у 000 дин ОПИС Земљиште Грађевински објекти Постројења и опрема УКУПНО Набавна вредност Стање на дан 01.01.2014 -6.745 -62.046- 41.535; 110.326 “.

Међу непокретностима фигурира пет зграда, укључујући три зграде металопрерађивачке индустрије, прва-производна хала и галванизација површине 1189 м2, друга- алатница површине  1378 м2, трећа- магацин 548 м2; због локације- излаз ка Дунаву и магистрални пут Кладово-Београд, граничи се са истока са зидом бедема “Фетислама“-споменика културе великог значаја, грађевинско земљиште  данас респектабилне тржишне  вредности, површине 3179 м2- кп.бр.3697 КО Кладово и објекти бр.2,3,4,5 и 6.

4554 акција односно 10,18 % изложени су продаји децембра 2016.г. а једини понуђач био је Фонтегас СРЛ Салерно Виа Назионале 125, 84069 Роццадаспиде, Италиа који је у кладовској фирми у то време већ имао уписани и уплаћени новчани капитал 98,126,80 еура- тада 89,82% учешћа у укупном капиталу Градац Фавро а.д. Лица која су имала више од 25% капитала у фирми понуђачу били су: Дангело Матиа Елиа- 35%, Сцовотто Антонио 35%. Као пуномоћник понуђача поступао је Срђан Киџобрански, ранијих година експерт Развојне банке Војводине, дипломац Алфа БК Универзитета, потом директор неколико успешних приврених субјеката. 8.12.2016.г. је на акту Мишљење у вези са понудом преузимања понуђача, “Францеска Сцовотто“ потписана као председник одбора директора, иако на њеном пословном профилу (линкедин) који је сама креирала постоји податак о лично имену “Францесца“- без “к“, као и податак о шестомесечном професионалном  искустуву у “Фонтегас СРЛ“ Салерно, март- август 2013, док је за период потписивања овог мишљења навела да је ангажована у “Бусинесс Интеллигенце Пројецт Манагер, цомерциал сyстемс“ Милано, такође и као члан Ротарy Интернатионал Социал Севицес.

Исти акт од 8.12.2016.г. садржи и потписе Велиа Сковото и Милисав Ратопекић као чланови одбора директора.  Велиа Сцовотто је принципал  Фонтегас Гроуп СРЛ. Милисав Ратопекић тада потпредседник општине, 2018.г. изабран је и за председника Општине Кладово.

Након смрти јединог  власника капитала Антониа Сковота, титулари су Францесца Сцовотто и Велиа Сцовотто- упис у АПР од  19.3.2026.г. Заступник фирме је директор Милисав Ратопекић. Директор фиме по подацима АПР је Милисав Ратопекић.

А почетак, по слову Душка Радовића, почетак је увек на крају: Систематско толерисање девијантног понашања појединаца у односу на формалну улогу, максимализације профита кршењем закона и морала као и коришћења јавних средстава за личне интересе до данас су есенцијални елементи суживота “реда“ и криминала за које  гранитни темељ чине пажљиво селектирани и вишеструко излагани искушењима поштеног рада, кадрови из редова натпросечно необразоване популације; тако далеко да је реч част постала еуфемизам за мито. ‘’У Кладову разбијено легло корупције: Пао заменик председника општине’’, наслов је листа ‘’Република’’ од 14.9.2020. Дешавало се и првима међу ближњима. Ето данас Србије опет на почетку.

Ранко Јаковљевић