Волела бих да чујем данас најаву Душка Радовића о овом “новом Београду” који нам је остављен и који нам је стран… Сигурна сам да не би почела са “Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.”
Нисмо довољно инистирали и дошли смо до тога да смо допустили да нам историју, зеленило, сву лепоту и дух града у којем смо рођени кроје они које није брига, који овај град и не воле, који не разумеју историју и били су лоши ђаци, дозволили смо кич оних са ружичастим наочарима, зависницима од коцке и наркотика, анимир дамама и простацима са прстима у носу да нам објасне да ово није Београд добар за нас, да нам зеленило и историја нису потребни, да су то само наше глупе успомене, да ће сад да буде “лепше, боље, напредније…”, да смо ми само романтизиране будале које немају осећај за новац, моћ и бизнис…
Укинута је линија 2, она којом сам први пут отишла сама до бабе и деде. Брига је за то оне који су ту јуче дошли. Брига је простака којем празилук из дупета и даље вири, али зна како се праве комбинације.
Срушен је и Савски мост који ни Немци нису успели да сруше. Уништена и сравњена са земљом прелепа зграда Железничке станице, пуна историје, са које смо били праћени на летовања, излете, код родбине. Уништено је зеленило и лепота Трга Републике и Теразија као главног састајалишта свих нас из разних делова града. Уништен је некадашњи Булевар револуције сечом плантана којим смо са радошћу шетали и јели кувани ђеврек, мекике, индијанере… Уништена је зеленило Славије фонтаном која светли и пева?
Пропутовала сам много, али нигде нисам видела да нека власт толико мрзи свој главни град. Нигде. Видела сам свуда у Европи и свету чување, рестаурирање и обнављање историјски важних делова града и објеката… Видела сам и одушевљеност свих нас туриста, али и наших људи који су говорили да је и нама само још то потребно да будемо светска метропола…
А постали смо бетон, имитирајући градове без историје… Постали смо 0, јер смо допустили нулама да нам објасне шта је за нас најбоље.
Александра Шандор
