Млади у Србији се све теже осамостаљују, а постоји низ препрека које их у томе спречавају. Све је мање оних који се одлучују да студирају, претежно из финансијских разлога, а они који се на то ипак одлуче, остају да живе са родитељима или се боре за место у дому, где услови нису на завидном нивоу, кажу за Нову економију у Кровној организацији младих (КОМС).
Менаџерка програма КОМС-а Гордана Адамов каже да према истраживањима која је спроводила ова организација, око 20 одсто младих одустаје од даљег школовања јер нема довољно средстава, док 32 одсто њих током студија одустане како би издржавали себе или породицу.
„Млади у Србији након завршених студија, у просеку две године траже први посао. За први посао тражи се неко велико искуство, иако прво радно искуство млади најчешће добијају само преко неплаћених пракси“, рекла је Адамов.
Она је додала да постоји „низ аспеката који младима отежава да се осамостале, попут цена хране и станова, као и да тек девет одсто младих зарађује суму новца за коју већина сматра да је довољна за добар живот – 130.000 динара и више“.
Подаци Републичког завода за статистику за 2023. годину кажу да је високообразовне установе на свим нивоима и годинама студија укупно уписало 248.508 студената, а број доступних места у студентским домовима остаје свега 17.270, што је 6,9 одсто од укупног броја активних студената.
Међутим, право на живот у студентском дому немају сви, а они који га имају, морају да испуњавају низ услова попут броја датих испита, просека и наравно буџетског финансирања студија.
Право на студентски дом у Србији немају млади који живе на територији града у којој се налази високообразовна установа.
Како систем третира студенте у Србији?
Стефан Стошић, бивши студент Факултета спорта и физичког васпитања и Михајло Кузмановић, бивши студент Електротехничког факултета у Београду, били су приморани да због финансијске ситуације одустану од даљег школовања.
„Од прве године факултета био сам на буџету, а радио сам још од средње школе. У једном тренутку радио сам и без уговора, јер сам био у дому, а један од услова за становање у дому је да не радиш. Једноставно је постало важније да редовно радим и зарађујем за себе и породицу, него да идем на факултет. Не мислим да бих могао да се осамосталим још дуго да сам остао на факултету, мада то ни сада није случај“, каже Стефан.
Михајло је уписао факултет о коме многи сањају, али је изгубио буџетско финансирање студија након завршене прве године. Због тога је приморан да прекине студије, јер једна година студија на ЕТФ-у кошта 144 хиљаде динара, што није био у могућности да плати.
Софија Перић, студенткиња треће године међународних студија и Анђела Алексић, студенткиња треће године социјалне политике на ФПН-у, живе у дому, али маштају о самосталном животу.
„Најбоља ствар коју пружа живот у дому је то што не морам да бринем о чишћењу и кувању, као и јако ниска цена која се креће од 1.300 до 3.190 динара месечно. Храна је изузетно лошег квалитета и већински је ограничена на угљене хидрате, али су цене у мензи јако мале, па то већини студената одговара. Ово није студентски живот о ком сам маштала и да могу живела бих сама у стану где имам мир“, рекла је Софија.
Анђела сматра да су услови добри с обзиром на цене живота, али када јој је неопходно да спрема испите враћа се кући у Александровац, јер је како каже „читаоница увек пуна, а учење у соби коју делиш са неким не тако идеално“.
Обе су сагласне да је радити и студирати немогуће без одрицања, као што је слободно време, а уколико се ради током студија, то готово увек доноси нижи просек оцена.
Бољи услови у Хрватској
Јаков Зуцић, студент прве године мастер студија на Факултету политичких знаности у Загребу, од почетка студија живи у студентском дому са веома позитивним искуством.
„Чак и када нема довољно места у дому за све, постоји приватни студентски смештај по ниским ценама. У оквиру дома постоји много активности за студенте, попут биоскопа, а квалитет се побољшава сваке године. Храна би могла бити боља, али чини ми се да тренутно раде на њеном побољшању“, каже Јаков.
Оно што је случај у Хрватској, а није у Србији је да постоји много послова које студенти могу да раде како би зарадили додатан новац, а да су у складу са обавезама студената.
„Већина послодаваца који запошљавају студенте свесни су њиховог статуса па усклађују посао са студијама. Због тога време које проведемо на послу, не коси се са нашим примарним обавезама на факултету“, додао је Јаков.
Званични подаци са колико година се млади у Србији осамостаљују не постоје, али Адамов оцењује да је овде то то тек око тридесете године.
Према истрживању КОМС-а, трећина младих верује да никада неће моћи да купи стан, а њих 38 одсто верује да ће то моћи тек између 30. и 45. године, о чему је Нова економија већ писала.
Са друге стране подаци за Европу говоре да се млади осамостаљују између 22. и 24. године, што је знатно раније него у Србији.
Нова економија
