Вест да су истакнути драмски уметници, брачни пар – глумац Светислав Буле Гонцић, управник Народног позоришта у Београду, и драматуршкиња Гордана Гонцић, в. д. управника Атељеа 212, изашли из свог еснафског братства и сестринства – Удружења драмских уметника Србије (УДУС), одјекнула је прошле недеље у српској културној јавности.
Овом несвакидашњем гесту претходило је неслагање због јавног саопштења УДУС да се сваке вечери у позориштима Србије чита проглас, који упозорава на хапшења грађана који се боре за истину поводом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду која је, засад, усмртила 15 душа. Међу ухапшенима су били и драмски уметници и студенти ФДУ.
Буле против прогласа колега
Буле Гонцић овај проглас сматра својеврсним притиском, „интелектуалним насиљем“, и све је замолио да ублаже реторику, јер је „ово слободна земља у којој свако има право на своје мишљење, на слободно изражавање, али не по цену да буде искључив у свом ставу и искључен због њега“.
Захтев за излазак из УДУС-а објаснио је за медије: „Имам 64, 65 година, платио сам све своје дугове према удружењу и мислим да је било време да изађем из УДУС. Нисам политички активиста, нема политичке позадине ни поруке иза те одлуке, нити желим да се мој излазак из удружења ставља у било какву политичку конотацију.“
Није него. Док је друге осуђивао да политизују због читања прогласа, управо је он овај догађај политизовао и довео на насловне стране таблоида. Био је својевремено и на листи кандидата за одборнике СНС, прошле године се његово име нашло на листи 2.000 јавних личности које подржавају владајућу странку, био је члан Надзорног одбора за праћење изборне кампање… Као и његова супруга Гордана, тадашња подсекретарка за културу Града Београда.
Добри с Весићем
Међутим, она се јавно није оглашавала. Али, придружила се супругу (или он њој) као и када су у четири руке „садили“ дрвеће на бетону приликом реконструкције Трга републике под диригентском палицом Горана Весића, тадашњег заменика градоначелника Београда, а доскорашњег министра грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја.
Уз поштовање за њихове каријере и изузетну сарадњу са новинарима, поставља се питање „Зашто?“. Да ли је то моћ или немоћ, изнуда или добра воља, очај или корак даље…
Брачни пар Гонцић одавно у свету позоришне уметности у кулоарима зову „Мира и Слоба“, а ових дана могу да се чују предвиђања да не би било изненађење уколико ускоро оснују Удружење управника позоришта Србије. Јер њихов утицај је много снажнији од ова два театра на чијем су челу.
Текст: Радар.рс/Сузана Судар
Фото: ФоНет/ Божидар Петровић
