Студентски бунт, као лакмус папир, показао је да су ствари у Србији отишле предалеко, више се не могу толерисати, јер је владајући режим на путу бесповратног губљења легитимитета.
Овде је реч о борби читавог друштва у Србији, а студенти представљају само његов део.
Лековито и охрабрујуће је када се покаже да млади српски нараштаји и даље имају осећај за општи интерес, брину за јавно добро, реч је о осећању одговорности према нечему што превазилази хоризонт првог лица једнине.
Без наведеног осећања одговорности за општу ствар, ниједна политичка заједница не може имати будућност. И овде не треба бежати од речи. Студентски бунт је у том смислу, изнад свега, политички бунт. Као млади грађани, одлучили су да искажу свој став поводом постојећег стања у држави, што у самој бити, и у најмплеменитијем смислу те речи, представља чисту политику.
Милош Јовановић, председник НДСС
