Знате ли шта је Вучићизам? То је политичка и друштвена катастрофа несагледивих размера, врх пирамиде зла, односно систем владавине у Србији, проистекао из Слобизма и Шешељизма. Систем је измислио Јовица Станишић, начелник Службе државне безбедности за време власти Слободана Милошевића и његовог омиљеног опозиционара Хуље Шешеља.
Највећи политички зликовац у историји Србије Милошевић, дозволио је деведесетих година прошлог века, да се у „комунистичкој“ Србији уведе, уместо једнопартијског, вишестраначки систем, тек када је „Служба“ смислила план како да се обесмисли вишестраначје и влада народом до судњег дана.
Формула је једноставна: Тражили сте вишестраначки систем? Нема проблема добићете не само то него и толико политичких странака и политика да вам се смучи. Јер тамо где је све политика уместо правне државе, праве политике у свим областима живота заправо и нема. Тако је створена „политичка класа“ која се потпуно отуђила од грађана. Поделили су државу и јавна добра на партијске феуде.
Политичке странке претворили су у бирое за запошљавање и тако обесмислили живот грађана. Александар Вучић није дакле производ неке случајне политичке констелације, а најмање плод сопствених вансеријских способности. Он је најбољи производ, такорећи „чедо“ нереформисане комунистичке УДБЕ која се данас тако невино зове Безбедносна па још и информативна агенција – скраћено БИА.
„Службе“ су, јер ту спада и војна агенција ВОА, преко Томислава Николића и уз помоћ страних фактора, довеле Вучића на власт и он је противзаконито шест година био њихов координатор, све док их није приватизовао и претворио у службе безбедности сопствене власти. Тај неостварени вођа Звездиних фудбалских хулигана и припадник паравојске криминалца и команданта Аркана, која је ширила ратни пожар по бившој великој држави, надмашио је своје политичке очеве у свему и створио систем диктатуре и тираније који ће ући у политичку историју под именом Вучићизам.
Створио је систем владавине у којој се он за све пита, а ни за шта не одговара. Од транзицијских губитника, понижених, обесправљених и одбачених некадашњих радних људи и грађана средње класе, направио је на лажима и преварама своју изборну руљу. Ти су људи, пошто су изгубили пре свега економску сигурност и слободу, били приморани да се јаве највећем Заводу за запошљавање званом Вучићева Српска напредна странка.
Кад је то остварио он је странку претворио у злочиначко удружење за отуђење свих привредних и природних ресурса као и пљачку и корупцију океанских размера, пре свега преко приватизоване Народне банке Србије и буџета државе.
На сва руководећа места од Скупштине, Владе, судства и тужилаштва до локалне самоуправе и месних заједница, тај победник свих српских пораза на лажним и покраденим изборима, поставио је своје поданике, плагијаторе и купце доктората и факултетских диплома, лопове и криминалце па чак и непроцесуиране убице. Тој булументи никоговића њихов шеф је на Главном одбору злочиначког удружења рекао да су без њега „нико и ништа“, а они су то жестоко ниподаштавање поздравили акламацијом. Зато се он за све пита, а ни за шта не одговара.
Ове зиме међутим после више од десет година владавине Вучићизма, са импотентним отпорима на политичкој сцени, појавила се права не политичка, боље рећи друштвена негација њиховог ништавног и плиткоумног битисања. Побунили су се студенти свих српских универзитета и ђаци – матуранти великог броја средњих школа и гимназија.
Устала је младост и памет Србије да брани своју земљу и државу коју је заробио друштвени шљам. Вођа политичке мафије их оптужује да су страни плаћеници, да желе да сруше државу Србију. Памет и младост Србије шаље одговор који он не жели да чује, а који гласи: „Не рушимо ми државу него тебе, а држава ниси ти него МИ“. Лепо је писао песник Милан Ракић: „Кад срце пропишти – мисао је крива“.
Пропиштало је срце напаћеног српског грађанства под злочиначком влашћу Вучићизма, али паметна деца и унуци нас паћеника који цео живот проведосмо у протестима борећи се за основне цивилизацијске вредности, не желе да им срце пропишти, већ блокирају факултете и школе и са пиштаљкама у устима, излазе на улице и свирају крај владавини Вучићизма.
Њихов величанствен скуп на Славији у Београду у садејству са пољопривредницима, као и још већи протест испред Радио-телевизије Србије, прави су саветодавни референдум безумном Вучићу. Он нажалост не схвата да се студенти не боре за власт, већ траже да о судбини седам милиона грађана не одлучује један човек.
Траже државу са јасном поделом власти на парламентарну, извршну и судску. Са јасно утврђеном спољном, економском, финансијском, социјалном, просветном, културном и свим осталим политикама до спорта. Уместо да схвати да му нема друге него да се повуче, бедник најављује турнеју по Србији и оснивање некаквог новог покрета који ће чинити његове присталице. Не зна мученик истину коју знају и мала деца, да пацови први беже са брода који тоне.
Као да није видео слике протеста у највећим градовима Србије у којима је имао неприкосновену власт: Суботица, Сомбор, Кикинда, Нови Сад, Зрењанин, Шабац, Београд, Ваљево, Крагујевац, Смедеревска Паланка, Пожаревац, Зајечар, Јагодина, Чачак, Краљево, Врњачка и Сокобања, Крушевац, Ниш, Врање, Ужице, Нови Пазар.
Као слепи вођа и даље више верује свом таблоидном глибу од новина и телевизија, за које протести и подршка студентима, не само у свим већим градовима у Србији већ и у малим местима и селима, не постоје. А ево доказа да је на делу катаклизма Вучићизма. У малом месту Бабушници испод Старе планине, први пут у историји одржан је један протестни скуп и то подршке студентима.
У Новој Вароши која нема више од 7-8 хиљада житеља, преко 2.000 било је на протестном скупу. Подршку студентима дали су још и житељи Лазаревца, Ћићевца, Косјерића, Бруса, Малог Зворника, Лознице, Бајине Баште, Бадовинаца, Богатића, Инђије, Бачке Паланке, Сремских Карловаца и многих других вароши.
И не само Србија, устала је и српска дијаспора широм света, од Брисела и Амстердама до НЈујорка. Чак су и „делије“, Звездини навијачи почели да скандирају: „Вучићу одлази“.
Наравно да је рањена звер најопаснија и да се епско зло које је снашло Србију у виду Вучићизма, неће предати тек тако. Спреман је он и за веће насиље од оног у коме је у Рузвелтовој улици у Београду страдала Соња студенткиња из Краљева. Без обзира на то, нема му помоћи.
Студенти јасно поручују: „Доста је било“, и од тога неће одустати.
Милојко Пантић (Извор: Данас.рс)
ФОТО: Фонет/Зоран Мрђа
