Какви су то људи… Нељуди! Нити им је био битан Партизан док су њиме руководили, нити им је важан сад кад су се из њега склонили и оставили га у рушевинама. Не желе му добро Милош Вазура, Милорад Вучелић и њихови скоро деценијски сарадници, јер и после одласка из Хумске „роваре“ и покушавају да додатно оптерете ионако тешко пословање клуба.
Такав закључак се наметнуо из речи Милке Форцан, која је јасно ставила до знања да претходни руководиоци раде против садашњих, чији је део.
„Нисмо разговарали (са њима). Нити је на ту тему реално очекивати да причамо. Готово свакодневно добијамо информације како они дају појашњења људима како да се супротставе новој управи Партизана, како да не дође до компромиса приликом споразумних раскида радних односа. Нажалост, добијамо информације како да нам отежају иначе тежак посао“, рекла је Форцанова за ТВ Прва.
Црно-бели су се у првих месец дана рада Привременог органа, чији је део и некадашњи директор Делта компаније, растали са десетинама запослених.
„Прекиди радних односа су најосетљивији и најсложенији. Нисам ни знала да ће нас тај посао чекати, али морамо се ухватити у коштац и са њим. У почетној фази смо тражили од запослених да достављању извештаје о задацима на дневном нивоу, на основу чега смо после неког времена могли да извлачимо закључке. Ишли смо тежим у сложенијим путем у намери да стекнемо прави увид ко какве послове обавља. Има људи који се воде као запослени, а не долазе на радна места, нису присутни. То је комплексно. Заједнички смо одлучивали с ким ћемо се растати. Да не би само руководиоци сектора решавали ко им није потребан, улазили смо дубље у срж проблема да сагледамо ко шта ради и зато смо укинули одређена радна места“.
Уштеда на том плану биће, према речима Расима Љајића, већ је око 1.500.000 евра, али су и председник и сарадници свесни да касу највише оптерећују зараде играча, од којих већина није за Партизан.
„Постоје висока примања, али она су у спортском делу. Ти уговори су међународни, штити их УЕФА, њих је немогуће раскидати. Што се тиче Радне заједнице, руководили смо се не само ко колику плату прима, него какав посао обавља и колико је то неопходно Партизану. Нека радна места су креирана без одговарајуће основе“.
После сазнања да је дуг клуба око 60.000.000 евра, било је у јавности претпоставки да би Партизан могао и да банкротира, али..
„Не размишља нико о стечају, него како да решимо све проблеме. Први изазов је мониторинг УЕФА, средином јануара. Паралелно радимо на другим колосецима, покушавамо да доведемо спонзоре, да смањимо трошкове, али стечај више није опција и до тога неће доћи“.
А кад ће клуб живнути питање је на које нико нема прецизан одговор. Не зато што не жели да орочава себе и друге, већ што је ситуација каква никад раније није била.
„Немогуће је имати јасан план кад ћемо стати на ноге, али у сектору у коме радим, релативно брзо ће уследити реконструкција. Навијаче највише занима спортски део, то је више питање за Предрага Мијатовића и Данка Лазовића, мада са лимитираним буџетом није лако реализовати појачања. Кад ћемо вратити дуг, зависи од резултата. Ако Партизан уђе у неко од европских такмичења, онда је реално да се потраживања санирају, а ако се не пласира, не пише нам се добро. Ситуација у Партизану је делимично последица стања у српском фудбалу, али и начина руковођења клубом у претходном периоду. Можда ће звучати оптимистично и наивно, али за овдашњи фудбал би било добро да је повољнија ситуација у другим клубовима, не само Партизану, да постоји такмичарска компонента. Неко ће рећи да је флоскула како без јаке Црвене звезде нема снажног Партизана и обрнуто, али тема нису само та два клуба. За наш фудбал би било добро да ситуација не буде оваква. Ипак између 1.000.000 и 2.000.000 људи навија за Партизан, што би требало да имамо у виду“, додала је Милка Форцан.
ФОТО: ФК Партизан
