Средином деведесетих година прошлог века фудбалери Партизана били су на зимским припремама на Кипру. Једне вечери, мислим да је био дочек Српске нове године, чланови стручног штаба и нас три-четири новинара се мало опустило.

При крају дружења Миодраг Радовић, бивши фудбалер црно-белих, у то време секретар стручног штаба Љубише Тумбаковића, и ја покушавали смо да изаберемо три најбоља тренера „парног ваљка“ у последњих двадесетак година.

Скоро да смо се сложили да су Ивица Осим и Биће Младинић најбољи, а да његов шеф има шансе да буде на трећем месту. Да данас седнем са Мићом на кафи бирали бисмо, највероватније, најмање неуспешног тренера у овој години.

Само у 2024. години су на клупи Партизана седели: Игор Дуљај, Алберт Нађ, Александар Станојевић и Саво Милошевић (Бранко Вукашиновић је у периоду између Станојевића и Милошевића водио тим против Младости из Лучана), а на последња два меча на ужареној клупи црно-белих седи Марко Јовановић, који је само у једној календарској години је био помоћник четворици тренера.

Јовановић нема УЕФА Про лиценцу, па без исте може да води тим само на две утакмице. Дакле, колико данас или сутра Партизан мора да пронађе и седмог тренера у једној календарској години.

Не мали број бивших фудбалера Партизана, а данас тренера, је тренутно без ангажмана (Саша Илић, Славиша Јокановић, Владимир Вермезовић, Горан Стевановић…).

Међутим, чак и да је у праву Душко Радовић („За друге се навија, Партизан се воли“) да би се у овом тренутку село на ужарену клупу клуба из Хумске 1 није довољна само љубав (пара нема), потребна је и велика храброст, или лудост.

Причао сам са Мијатовићем док је носио црно-бели дрес, потом и када је играо за Валенсију и Реал и знам да воли Партизан, е сад да ли је храбар, или… Први потези су били охрабрујући, нажалост неколико последњих су, благо речено, контрапродуктивни. Бачене су немале паре (којих нема) на акцију продаје сезонских карата за текућу (пропалу) сезону.

Лоша копија акције кошаркашког клуба. Хоћу да верујем да није био његов избор гостовање „ружичастој телевизији“ у јутарњем програму код оне „даме“ и да ће „саветницима“ који воде маркетинг објаснити да је та телевизија можда најгледанија, али да је навијачи Партизана мало гледају.

Чуо је и сам шта скандирају навијачи на трибинама стадиона у Хумској 1, могао је да оде до Арене и тамо чује то исто и види „крваве руке“. То не раде гледаоци Пинка, читаоци Информера, већ млади људи који мисле својом главом. Мијатовић има пред собом две варијанте – или ће мислити својом главом, или ће завршити у некој „фарми“, „паровима“… Или је храбар или…

Жива Векецки/Данас.рс

ФОТО: YоуТубе