„Ја сам још увек под утиском студентске побуне. Игром случаја био сам присутан испред ФДУ-а када су се појавиле силеџије. И све време сам инволвиран у то и не могу још увек да кажем да ли је победила студентска револуција јер је још увек иста власт, али ми дефинитивно више не живимо у истој држави. Ово је сада потпуно другачија земља. Људи мисле, осећају, слободнији су, емпатија се вратила, прилазе једни другима, грле се, то је све толико важно да је потпуно променило крвну слику овог народа. Ми више нисмо исти народ“, рекао је за Н1 редитељ Горан Марковић.

Упоређујући студентске демонстрације 1968. и 1996. године са студентском побуном која се дешава данас, Марковић наводи да је ова, која је у току, историјска.

„Резултати студентских демонстрација 1968. и 1996. године у првом тренутку нису били охрабрујући, заправо су обе побуне биле угушене. Ипак, успоставило се да је она 96. била кључна за пад Милошевића. Ова побуна студената данас је историјска, епохална и мислим да представља крај овог режима који се налази у фази метастазе. То што су номинално још увек на власти не значи ништа, они су прошлост“, рекао је у емисији Дан уживо редитељ Горан Марковић.

На питање да ли актуелна власт узвраћа силом као некада, Марковић каже:

„Добра ствар је што ова власт нема никаву оригиналну идеју. Они користе КГБ искуства, и мало искустава из Гвантанама у случају професорке (Марије Васић). И то је све панично, очајничко батргање. Није то смишљена акција која ће их довести до победе. То ће све још више изиритирати људе. Па када видите шта раде са том професорком, па само се запитате – како то можете, хоћете да јој радите о глави? Исто је и са активистима из Новог Сада, па замислите да их ставе у казамат, да их једу стенице, да ти људи добијају инфекције, шта је то? Каква је идеја свега тога, није ми јасно.“

Марковић сматра да, упркос претњама и притисцима, не постоји начин да власт поново уплаши грађане.

„Мислим да неће успети у томе, јер када се једном ослобите страха и видите да је тај који вас плаши једна крпена лутка, да он ништа не представља, више нема страха. Погледајте оно у Нишу – имате тог који вас плаши и оне несрећне плаћенике који изигравају одушевљену масу, а која не даје ни гласа од себе. Сто метара даље имате младе људе који скачу од среће и оптимизма. Страх више никада неће заживети овде,“ сматра саговорник Н1.

Захтев студената за расписивањем ванредних избора види као „здраву идеју“.

„Расписивање избора је веома здрава идеја, и сматрам да ти избори морају бар минимално да буду легитимни. Ако све буде исто као раније, крађа, куповина гласова, бугарски воз… онда мора побуна – до краја. Да се власт скине борбом на улици. Надам се да до тога неће доћи. Надам се да ће студенти успети да својим присуством и контролом на ванредним изборима, не заборавимо да су студенти одлично организовани, да ће искористити своју памет да избори макар мало буду легитимни. Неће никада бити потпуно, али је довољно да се појави маса неких људи, који раније нису били урачунати, и да победи правда“, реако је редитељ Горан Марковић.