Марко Кричак, командант Јединице за обезбеђење одређених лица и личности (ЈЗО у наставку текста), и даље је у жижи јавности због стравичног злостављања студенткиње Факултета политичких наука Николине Синђелић. Студенти, као и до сада, активно чине да лик и (не)дело Марка Кричка буде што познатије широј јавности Републике Србије.

Добитник Видовданског ордена, који председник Србије Александар Вучић дели послушним сарадницима, годинама из сенке делује у једној од најконтроверзнијих јединица под окриљем МУП-а. ЈЗО, позната као полиција у полицији, због начина деловања и могућности да се позива на интерну уредбу, а не на Закон о полицији, годинама важи за јединицу коју незванично контролише управо председник Републике Србије Александар Вучић, нарочито од тренутка откако је Кричак постављен на место команданта.

Поред поменутог, најсвежијег случаја полног узнемиравања и сексуалног злостављања команданта ове јединице над студенткињом Николином Синђелић, то нису једини случајеви тешког кршења правила по којима би ЈЗО требало да поступа. Седмог августа ове године, ЈЗО, на челу са припадницом ове јединице Тањом Дробњак, оптужен је за прекомерну употребу силе према студенткињи Факултета драмских уметности. Студенткињу су припадници ове јединице везали и чупали за косу да би је натерали да откључа свој телефон.

Посебно узнемирујуће сведочење стиже из Косјерића, где су 1. јула 2025. године одржани поновљени локални избори. Према сведочењу, управо је Марко Кричак предводио групу људи која је, користећи државне ресурсе и полицијске јединице, систематски застрашивала и малтретирала грађане. Овај догађај, према тврдњама сведока, још једном је показао како се репресивни апарат државе користи за гушење демократског гласа опозиционо оријентисаних грађана и директно урушавање изборног процеса.

Марко Кричак је, пре него што је постао подкомандант, а потом и командант ЈЗО, радио у ауто-кући „Порше лизинг“ која је сарађивала са БИА и МУП-ом. Имао је блиску сарадњу са Братиславом Гашићем, који је, када је постављен за министра унутрашњих послова, у ЈЗО довео Кричка – човека без дана радног стажа у служби, а његов напредак до команданта јединице био је уобичајено брз за некога ко је послушан и лојалан Александру Вучићу.

Када сагледамо досадашњу каријеру Марка Кричка, она је прави одраз власти СНС-а претходних тринаест година. Запошљавање преко пријатељских и породичних веза у врховним структурама државе постало је уобичајена пракса у систему владајућег режима. На стотине познатих случајева обелодањено је широј јавности, а мноштво истих или сличних никада није откривено.

Живимо у држави у којој су једине потребне квалификације страначка књижица, заклетва на верност и лојалност председнику државе, а бонус квалитет – криминогена прошлост и биографија пуна мрља. Овакав систем је већ дубоко пустио корене, а последица је све мања жеља људи да се образују и раде у земљи, јер академски успех није никаква квалификација за посао у државним структурама. Док год се „дубоко орање система“ не деси, тај тренд ће бити све гори.

Петар Гардовић, студент ФПН (Извор: Радар.рс)