Дирнут сам величанственим скупом двадесетак хиљада “присталица” актуелног режима у Нишу. Најављених три дана претворили су се у нешто више од сат времена, кратко и експедитивно. Добро није баш све било јасно, али не треба тражити длаку у јајету, или роштиљу. Схватили су то људи из аутобуса, те су уместо потврде својих политичких убеђења, тражили пакете кока-коле за понети.
Од интелектуалне елите важно је издвојити присуство истакнутог уметника Аце Лукаса, који је најпознатији по стручним анализама дрога у којима истиче да се он за разлику од неких других “говнара” који се гудрирају хероином, ради искључиво кокаином, те да је питање да ли је то што је он радио дрогирање. И сам председник се на друштвеним мрежама похвалио дружењем са елитним представником својих присталица, те нам је рекао шта су конзумирали.
Нисам баш сигуран да нам је открио све, јер је у својој убрзаности након завршетка говора отишао у непознатом правцу, заборавивши на кутију са питањима, сугестијама и молбама својих присталица.
Али ту нисмо завршили са српском елитом. Осим Звезде, мораћу да се дистанцирам и од некада свог великог љубимца Пиксија. НЈему се председник лично захвалио што се не крије. Додао бих више се не крије. Некада је морао чак у Јапан, ретко се појављивао овде.
Може бити да су некадашње “скривање” и садашње “нескривање” у директној вези. Председник има обичај да студенте и грађане који су против његове политике, назива страним плаћеницима. А шта је онда Пикси? Он је сада далеке 1991. играо за марсејски Олимпик против Звезде. Памтим то одлично, играо је толико добро да умало најважнији и највећи трофеј у Љутице Богдана, није отишао у Марсеј. Али ајде, елита је елита…
Могли су да поведу и неког из ове елите са телевизије, да доживљај буде комплетан. Карлеуша је чујем увређена, али председник је једва скупио то што је скупио, није ок да она растера и то мало што је дошло.
Иначе на путу до Ниша догађале су се интересантне ствари. О томе сви ћуте, осим што је на непознат начин врло занимљив снимак доспео на друштвене мреже. Не онај где председник са споменутим Лукасом, прича ко је шта кувао, о томе сам вам већ нешто рекао. Него, наводно се сукобило обезбеђење премијера и људи из кабинета председника републике.
Кажу, а ја то не могу да потврдим, да пријатан И изразито пристојан женски глас који се чује на снимку. заправо представља глас председникове саветнице за медије Сузане Васиљевић. Овај глас исказује претензију да сексуално општи са мајком млађег човека, који опет наводно, припада обезбеђењу премијера, кога исти неодољив женски глас назива идиотом. Онда се тај лик са још неким ликом сукобљава, нешто се спремају да се као потуку и то је то…. Да л’ су се млади људи из безбедоносних служби малко заиграли, ил је Ђуро Мацут решио да се не истиче само на папиној сарани, не бих вам знао рећи…
Прича се да је споменути Аца Лукас, кад је видео снимак рекао Сузани Васиљевић, ау брате ал гадно псујеш… За то време Пикси је жвакао жваку, те уживао у председниковим похвалама И својој још од Милошевићевог времена познатој аполитичности.
Немам шта даље да вам кажем о том скупу. Спала књига на два слова каже наш народ, а овде су се три дана претворила у ај да не претерам нешто више од сат времена, након чега се рекох председник брзински изгубио (неки зли језици би рекли да се изгубио одавно) оставивши ону кутију у којој су поздрави И жеље његових обожаваних присталица.
Како чујем, бежи у нови циркус, спрема са активистима СНС блокаду суда у Новом саду. Е сад, с обзиром на чињеницу да су скупови СНС у последњих неколико месеци безуспешни покушај копирања идеја студената, мој предлог је да коначно крену са оригиналним идејама. Могу рецимо да покушају са штрајком недисања, али без фолираже. Рецимо, да са комплетним руководством странке испред суда издрже дан два без ваздуха… Мени делује као да је Брнаба то већ пробала, па могу да је питају за савет.
А у следећој акцији Александар Вучић би заједно са својим Ћацијима могао да блокира канцеларију председника републике, како председник, не би могао да уђе или изађе са свог радног места. Дакле, предлог за нову епизоду, председник блокира самог себе, од истог тог себе. Извини Душане Ковачевићу, али „Маратонци“ и „Ко то тамо пева“ постају досадни, јер у овој земљи се више не може направити пародија.
Очигледно је да је режим на издисају. Али треба да будемо опрезни, пажљиви и истрајни. Јер после умирања иде оставинска расправа. А у њој је много удовица и удоваца, који након смрти странке неће тако лако желети да се са директорских, начелничких и министарских функција, врате на друштвену маргину где им је и место. Нарочито то неће желети да учине, након одслужене затворске казне.
Братислав Марковић
