Устани Србијо 
Вучићев режим је Србији учинио многа зла. Тешко је, с друге стране, сетити се шта је за ову земљу, макар у последњих 5-6 година, с намером урадио добро. Но, индиректно – веровали или не – нешто је баш тако учинио!
Велики део њених грађана ослободио је од ирационалних геополитичких „фобија“ и „филија“.
Срби су се дуго острашћено делили на оне који некритички подржавају Запад или Исток, било да се раније радило о САД и СССР-у или у последњим деценијама ЕУ, НАТО, Америци, а на другој страни Русији и Кини.
При томе не мислим на оне који су од лобирања за неке од тих сила имали личну корист. Посао је посао. Говорим о нашој потреби да, као да се ради о спорту, емотивно и бескорисно навијамо за неку страну земљу или групацију више њих.
Људи су се ужарено расправљали, од кафана до слава, око тога да ли су у праву Руси или Американци, ко ће – Вашингтон или Пекинг – имати глобалну превласт у наредним годинама, те су на друге сличне теме траћили време и нерве. А пречесто нису полазили од тога какву ће корист од неке од опција имати Срби и Србија.
Захваљујући Вучићу – гле парадокса – ствари су коначно почеле да се мењају у рационалном смеру, тј. да Срби све чешће гледају своја посла а не да се бесмислено поистовећују са туђим интересима и због њих међусобно препуцавају!
Наш аутократско-картел режим има подршку низа спољних сила којима плаћа рекет (на штету интереса народа Србије). Оне га због тога подржавају без обзира на срамне поступке према сопственим грађанима. То је, после неког времена када је препуњена чаша стрпљења многих Срба, морало да изазове реакцију.
Тако је српска некритичка русофилија почела озбиљно да јењава. Многи национално оријентисани припадници нашег народа почињу да се питају: зашто би нама толико били важни руски интереси када Моска подупире диктатора који је извршио косовску велеиздају? ОК, разумемо, Руси гледају своја посла, али што онда ми да се узрујавамо због њихових интереса?
Исто важи и за Запад. Немало наших западнофила у ЕУ или НАТО варијанти, почињу да сумњају у демократске намере оних у чије, на речима, високопарне вредности су се дуго клели. Ако они који су им деловали као расадник демократије играју на опскурног аутократу, зар је нормално да у њих верују српски поклоници либералне демократије?
Све речено је логично и лековито. Наравно, за оне који имају који грам мозга у глави или нису банални Вучићеви пропагандисти. Они који то јесу – „чуде се“. То им је задатак.
Као „наивно“ не схватају зашто све више дојучерашњих русофила критикује Кремљ због његовог позитивног става према СНС политичкој мафији или што толико тзв. натофила већ неко време напада Вашингтон јер годинама Алека без демократије а не само Косова, тапше по рамену и третира као прогресивног политичара.
Режимски лажови убеђују неуке да нешто није у раду са оним Србима који одбацују своја непродуктивна геополитичка уверења због беса на Вучића, а не са њим, јер издаје, пљачка и омаловажава, државу коју је као председник дужан да штити.
Нема везе. Нека ти „добри“ људи раде свој посао. И морални отпад од нечега мора да живи. Битно је друго, а то је да се Срби коначно ослобађају геополитичког баласта.
Крајне је време да и ми постанемо нормалан народ који о спољној политици мисли у контексту сопствених интереса, а не „вечне“ љубави или мржње према иностраним факторима.
Ничија није горела довека. Отићи ће са власти и преварант Вучић. Важно је да онда не заборавимо геополитичке лекције које смо, у вези са односом великих сила према нама у светлу његове спин диктатуре, научили. И да се убудуће доследно постављамо прагматично, правећи спољнополитичка партнерства водећи рачуна искључиво о својим националним – како територијалним и војно-политичким, тако и економским те идентитетским – стремљењима.
Нема нама ништа без нас и зато не гледајмо једни на друге као на душмане због туђих геополитичких интереса. Србија може да има само једну истински пријатељску нацију: Србе (у политичком смислу, што обухвата све грађане Србије, без обзира на етничко порекло, којима је стало до њених интереса)!
Драгомир Анђелковић
