Гости нове епизоде емисије Кида схоw, уз домаћине Душка Вујошевића и Игора Микљу, овог четвртка су писац Ненад Новак Стефановић и некадашњи кошаркаш Владимир Штимац.
„Мени политика не чини живот. Могу њоме да се бавим, а не морам. Не зависи ми живот, као многима у овој држави. Ја сам свој новац зарадио поштено својим радом и уживам тренутно у њему са својом породицом. Ситуација је каква је сада, да смо имали једну од највећих трагедија која нас је задесила у последњих 20 – 30 година, уз Рибникар и Дубону, где су људи изгубили животе само из разлога зато што је неко други гурао државне паре у џеп. Само корупција и криминал, каже Штиац.
“То је подигло овај народ, студенте, на неки виши ниво. И ситуација је таква, имамо тешку ситуацију у друштву. Ми морамо да знамо ко су одговорни људи за тих 15 изгубљених живота. Ми то морамо да знамо. И то те породице пре свега морају да знају. Сви су се дигли. Студенти су изванредни. Показали су да су огроман, позитиван део овог друштва, одређене захтеве су дали који су сада најважнији. Ти захтеви се не испуњавају, све друго се живо ради, а ти се захтеви не испуњавају. Имамо један огроман проблем. Ја оно што сам рекао и за кошарку и за све, остајем при ставу који пропагирам и тако ћу да останем шта год се деси. Понављам, економски не зависим од политике”.
“Ја сам играо пред 20.000 људи, навијача Партизана, ја то волим, и то тако треба да буде, али без вређања породица, али ове неке друге ситуације то је нормално. Ја сам прошао све то. А ово што ће да напишу неки медији, за које сви знамо да су режимски медији који причају о некоме све и свашта… Један мој друг је рекао једну ствар, ја сам верник, и он каже – да Исус сиђе и да каже да нешто Вучић погрешно ради, ти медији би се окренули и против Исуса”.
“Имамо једну јако тешку ситуацију у друштву. Држава је доведена до тога да немамо институције, да се институције ништа не питају, да су уништене, да се један човек пита за све и ми то у овом тренутку морамо и можемо да мењамо. А како можемо да мењамо – тако што имамо ове изванредне младе људе са којима може да се рехабилитује друштво из темеља и да се ово све промени. За то ће требати много времена. Али, мислим да уз сву енергију коју студенти показују и домишљатост и истрајност и непоткупљивост и све друге ствари мислим да смо на правом путу. Ја их максимално подржавам“, рекао је Штимац који активно учествује у свим акцијама студената у блокади”.
Ненад Новак Стефановић неко је ко је због својих ставова – добио отказ у Политици.
„Ја сам на демонстрацијама у Србији од 4. маја 1990. године. Тај 4. мај је био датум када је умро Тито. И тада су свирале сирене и морао си да стојиш у месту. Ја сам се тада са својим другарима побунио против култа личности. Ја сам скинуо ону таблу „Улица маршала Тита. Од тада сам ја стално на улици до данас. И заиста могу да направим поређење. То је као да трчим, стално, да трчим на собној траци – не померам се. Невероватно је да су од тада до данас исти захтеви – демократија, борба против ауторитета једне личности, борба за институције… Није то сизифовски посао. Сизиф иде напред, узбрдо и приближи се мало врху. Овде имаш стални утисак те собне траке, да си стално у месту. Да ли ће сад доћи до тога да сиђемо са ње, да се тај камен постави горе као неки светионик нашег успеха кад је то већ успело скоро свима око нас“, каже Стефановић.
Да ли неко ко јасно и гласно износи став у неком тренутку остане, условно речено, сам? Да ли се људи удаље?
„Само препознаш људе. Лакмус се боји. За неке се јако зачудиш. Останеш скоро сам“, каже Вујошевић. „Жене обично не остављају, код њих се развије сажаљење“, мало је на шалу окренуо ситуацију Стефановић, а онда су се Вујошевић и Штимац сложили око једног:
„Жене имају већа м… од мушкараца“.
„Код мене је то мало другачије. Ја сам сузио круг људи којима могу да верујем, што је добро. Видео сам сада који су ми људи стварно пријатељи. Могу да кажем да има доста спортиста који се мало за себе плаше јер су тренутно у каријерама и ја њих разумем у потпуности („али не оправдавам“ – добацио је Вујошевић).
“Опет, на неки начин, и ја сам живео тај ‘златни кавез’ где ти када играш толико, кад се концентришеш у том тренутку, зарађујеш огроман новац, играш се, ти ћеш слободно време провести са породицом. Ја сам у последњих годину и по дана од када сам овде стварно ушао дубоко у друштво и видео шта се дешава. Јер ме је стварно занимало. Мени није флоскула када кажем – мој народ. Мени је стварно битно како живи мој народ, ја сам неко ко је правдољубив. Ја могу са неким да идем у ресторан, али могу са другима да седим испред продавнице и да причам да бих могао да им помогнем”.
“У овом периоду сам видео шта значи право пријатељство. Али сам видео и шта стварно већинска Србија жели. Жели неку нормалност. Остајао сам сам у овом периоду много пута, нисам пролазио ни кроз шта, колико сам видео… Не могу да кажем да се мене неко плаши, али плаше се човека који није ништа радио и нема путера на глави и нема своју ручну. Како ћу да кажем за ове са власти што мислим да су најгори, тако ћу да кажем и за ове из опозиције, за 60, 70, 80 посто њих. Оно чега се сви прибојавају је што мене не може нико да контролише, могу да кажем шта ја стварно желим и хоћу. И такав ћу да останем. Немам кочнице ни према чему и све ћу да кажем шта мислим јер мислим да је доста више. Мислим да не смемео да направимо још једну грешку после 5. октобра коју смо направили тако што смо пустили радикале да се пресвуку и да нам опет диктирају државу и да нам је хушкају на све могуће стране и да нам праве прву, другу и трећу Србију”.
“Људи, оно што сам вам причао на почетку – народ је добар. И није уопште подељен. Видео сам љубав између левих и десних између људи који су у цркви и атеиста. Видео сам ту љубав. Народ је добар“, емотивно је говорио Штимац. „Лично, поготово у присуству тих људи, ја ретко кога хвалим. Али, јако ценим твоје понашање од стана од 18 квадрата до овога сада. И знам да је то искрено крајње, у смислу без интереса, односно – у супротности са материјалним интересима. Ова власт, ја сам одмах препознао, кроз кошарку прво, неке њихове методе и понашања и скренуо сам одмах пажњу на то јавно и платио сам цену тога доста скупу. Једно време су те насловне стране (оног) Нина и Времена јако оштре и да је било и прича ‘да те не скину?’ Па ме нису скинули – болестан је, није нормалан. Ја сам на дијализи, ако ме скину скинуће ме са дијализе. Па ако им се то исплати, нека”.
“Сад је то на вама млађима, на студентима, на вас је ред. Ми треба само то да подржимо и колико можемо физички да се придружимо. Јако се плашим, ова власт је опасна. Она је на своју страну купила опасне људе, криминалце и жестоке момке. Ови људи имају толике привилегије, ти криминалци, да они имају лични интерес да се боре да овај остане на власти. Ја се плашим, који је ту концепт? На који начин, добро, да се испуне захтеви, а и то се компликује, појављују се фалсификати, даје се толика документација да то не може да се испрати, али према каквом карају ми идемо? Сигирно да се пара џемпер овој власти, то се већ дешава та промена, сигурно да ови људи који су политички освешћени, нисам ја неко ко идеализује студенте, генерално они ће на следећем гласању изаћи да гласају, до сада нису излазили”.
“Направили су одређене неке промене. Не знам, потпуно се слажем према њиховом ставу према опозицији јер од опозиције се у једном моменту тражила само једна ствар – да изађу уједињени. И онај ко није хтео да изађе уједињен тај је свесно, или несвесно, радио за Вучића. Кад то нису били у стању, они нису заслужили… Морали су да буду јединствени – да изађу или да не изађу. Они су заслужили од студената овакав третман, али и од нас. Али, овде све иде од једног човека, од Вучића. И да би се он упристојио колико толико, у шта ја не верујем, или да би се сменио са власти, то неће бити ни најмање лако. Има подршку са запада јер им даје све што им треба. Нећу да будем некоректан па да кажем ‘дао им је Косово’ јер Косово је било лоша стартна позиција, али им је препустио, обавезао се, дошао је на власт тако што се обавезао. И то је на тако перфидан начин радио. Дозволио да се ови људи избацују из станова, играо се са њима. Могла је макар нека аутономија да се обезбеди тамо на том северу”.
“Сад им даје литијум. Даје им шта год треба. Излази им у сустет у свему и они га наравно држе. Даје им Генералштаб, даје им и они су за њега“, надовезао се Вујошевић. “Као потенцијално решење наметнули су се – поштени избори, па су се наши гости сагласили зашто је то немогуће. У овом тренутку, зашто мислим да одређен процес мора да прође да бисмо дошли до тога о чему причате, сигурно треба осам до десет месеци пролажења спискова, да се види где су довођени људи да се гласа, да се види где се крало, где се плаћало по три-четири хиљаде динара…”
“Онда смо имали буљуке људи који су долазили да узму нове личне карте, што је на очиглед било. Он говори стално да су овде сви страни плаћеници, да га руше стране неке земље – једино ко ради за запад је он. Он покушава да да литијум, Косово, ја се никад нећу одрећи Косова и Метохије. Али, он је све доле дао од таблица.. остало је ја мислим још само здравство и школство. Његова режимска хоботница назива све који желе нешто боље и да уђу у ову борбу да се сачува ова држава сви су усташе и страни плаћеници. Завршићу са овим – мислим да фокус једини треба да буде да се реше ти захтев студената и свих других људи који су подржали студенте. Кад се то прво уради, ту ће бити много затвора сигурно. А после тога да се оформи нешто, шта год то буде максимално ћу увек подржати студенте. То неће да се деси за месец, два, три. Ту ће требати осам до десет месеци. А и више. Јер је овде прављен друштвени хаос“, поручио је Штимац”.
Текст: Спорт клуб
