Налазимо се у изнуђеној позицији и није лако проценити домете и исход текуће студентско-грађанске побуне, каже професор Универзитета у Београду Мило Ломпар.
Истакнути члан академске заједнице и неко ко је у добром делу јавности перципиран као могући кандидат на будућој студентској листи (можда и њен предводник) навео је такође да не би било први пут виђено, ни у нашој, а ни у историји других народа, “да систем победи људе (који су повели бунт)”, али да би било посве корисно и добро за једно друштво да се тај “систем учини нормалнијим, да немате ову врсту пресије (над здравим разумом)” итд.
Према Ломпаровим речима, главна политика “режима Вучић-Брнабић” је политика произвођења подела, сукобљавања људи, притиска и говора мржње у јавном простору, медијске контроле и т. сл., те постављање себе и властитих интереса у срж и фокус, на начин да, како је казао, “подстичући поделе ви заправо осигуравате да се испод те равни ваши интереси одвијају несметано”.
“… морају бити у сукобу конзервативци и либерали, националисти и интернационалисти, партизани и четници, русофили и западњаци… И то све зато да би режим могао да, подстичући једне или друге, себе поставља као арбитра који ће рећи ‘данас сте ви у праву, сутра сте ви у праву’. Док та температура траје и држи се високом, на наше очи се нпр. одвија приватизација јавних предузећа. Јавна предузећа (Србијашуме, Србијаводе итд.) одлазе у акционарска друштва и то је корак ка њиховој коначној продаји. То најзад и изнад свега задовољава и стране чиниоце”, рекао је Ломпар у емисији интернет продукције “Балканска оштрица”.
Ломпар је упозорио да токови новца иду ка приватном богаћењу, а да се већина становништва, како је истакао, корумпира из кредитног новца: земља, каже, има све већи дуг, из дуга иду буџетски издаци, исплаћују се пензије, односно “имамо једно финансирање које није реално”.
“Један део људи подлеже пропаганди режима, један део следи своје интересе… Све у свему, налазимо се у једној изнуђеној позицији и не бих могао проценити како ће све да се заврши.”
Упитан како види будућност Александра Вучића и постојеће политичке елите на власти, а након потенцијалне промене власти, Ломпар је рекао да би и то у доброј мери зависило од страних фактора, те да га замисао тзв. црногорског сценарија (након пада с власти тродеценијског лидера ДПС-а Мила Ђукановића 2020) не би изненадила.
“Свакако је да неће бити мало људи у (будућој) опозицији. Ако би се десило да режим падне, не треба очекивати да ће опозиција бити мала. Сетимо се, после петооктобарских промена 2000, људи који више нису хтели да гласају за до тада неприкосновену СПС, преусмерили су се на радикале. Имали смо пад социјалиста и раст радикала, а ништа не спречава да се слично одигра и сада, да се у случају губитка власти формира нека нова странка, парастранка или хибридна странка, финансирана од одређених тајкуна, која би покупила један велики део гласача данашње СНС”, навео је Ломпар, а доводећи могуће епилоге промене власти у везу са црногорским сценариом, напоменуо да је модел данас присутан у Црној Гори такав да (поражени) Мило Ђукановић (и поред наводних оптужби за разноразне ствари које су колале свих претходних година и деценија и доводиле га у везу с тим) сасвим мирно живи али истовремено има не мали утицај у политичком животу Црне Горе преко странке са чијег се чела формално повукао.
Професор наглашава и додатни аспект питања, а то је да ако би дошло до смене власти, страни чиниоци никако не би допустили да буду доведени у питање “сви уступци које је ова власт чинила за време свог трајања”.
Они би, сматра Ломпар, резоновали по принципу “ви сте дошли на власт, у реду, али немојте одлуке проистекле из Бриселског, Вашингтонског, француско-немачког плана и др., као и продају Комерцијалне банке, питање рудника литијума, нипошто доводити у питање и дирати”.
Симптом/М. М.
