Поразима у Москви у мечевима са ЦСКА (1:3) и Динамом (1:3) фудбалери Партизана су завшрили припреме и у четвртак за њих почиње „сезона купања.

У квалификацијама за Лигу Европе црно-бели гостују екипи АЕК-а из Ларнаке и – домаћини су фаворити. Ако се мало пажљивије читају изјаве тренера Срђана Благојевића („Играће се фудбал и после АЕК-а“) и у Хумској 1 су свесни ситуације у којој се налазе.

После не баш добровољног одласка Милорада Вучелића и Милоша Вазуре и доласка Расима Љајића, Предрага Мијатовића… на чело клуба многи су се понадали да се Партизан враћа на старе стазе победа, освајање титула. Међутим, тај процес је дуготрајан, генералка „Парног ваљка“ биће дуготрајан процес.

Многи су (с правом) очекивали кривичне пријаве против Вучелића и Вазуре. Оне су изостале из једноставног разлога – Љајића и Мијатовића су на чело клуба поставили исти он људи који су Вучелића и Вазуру довели у Хумску 1 а Партизан је у таквој финансијској „були“ да мора да моли паре за пуко преживљавање, плаћање казне.

Осим „помоћи“ државе Партизан до пара може доћи још само продајом фудбалера. Међутим, ни ту ситуација није „ружичаста“.

Наиме, према подацима Трансфермаркета вредност фудбалера који тренутно дуже црно-бели дрес је никад мања – 18,5 милиона евра и тренутно су тек четврти у Србији (Црвена звезда нешто више од 93 милиона евра, ТСЦ 22.850.000) и Војводина (22.130.000 ????). Да ситуација буде још црња по црно-беле, двојица најскупљих фудбалера Зубаиру (2,5 милиона) и Захид (око 2 милиоиона) су повређени, а трећи на тој листи Алдо Калулу (1,7) је због клупске недисциплине суспендован.

Руководство Партизана је, углавном, успело да се реши већег броја сувишних фудбалера са платног списка, одлучили су се да подмладе играчки кадар и то је за похвалу. Истина, очекивао сам, пре свега од Мијатовића, да се гласно и јасно каже да је план да се у наредне две-три године ствара тим од ког ће се тек после тога могу очекивати успеси, освајање трофеја, да се излети у Европу неће завршавати већ у „сезони купања“. То је изостало можда и због тога што се у процесу „генералке“ и даље лута.

То најбоље илуструје довођење нападача Торина Дембеле Сека. Сенегалац игра на позицији крилног нападача али захваљујући својој висини и брзини може да игра и истуреног нападача. Једини (не мали) проблем је што је Сек последњи гол дао пре четири године!? Оним што сам видео у оних четрдесетак минута колико је играо против ЦСКА и Динама не обећава.

Не само да није имао ниједан успешан продор већ је и не једном након што би изгубио лопту уместо настави игру, омета противника, он је ноншалантно посматрао дешавања терену. Можда грешим, можда су људи који су компетентнији од мене видели нешто у њему што ја нисам, али…

Тачно је да не греши само онај који не ради, али Мијатовићу, Лазовићу… је право на грешку сведено практично минимум. Време им није савезник.

Жива Векецки (Извор: Данас.рс)