Колико дуго ћете живети у великој мери зависи од тога где сте рођени јер на дужину живота утичу не само начин живота, већ окружење – природни и друштвени фактори, животне културолошке навике, здравствена заштита…
Очекивани животни век мери просечан број година које би новорођенче могло да доживи, уколико би током живота било изложено стопама смртности по старосним групама из одређеног временског периода.
Разумевање очекиваног животног века може бити збуњујуће: он се мења током живота појединца и мери се за целе генерације рођене у одређеној години. На пример, у земљама са нижим пројекцијама животног века то не значи нужно да одрасли људи тамо не доживе старост. Висока стопа смртности новорођенчади у некој генерацији може знатно смањити пројектовани животни век целе те генерације. Међутим, када беба из те генерације преживи до одраслог доба, сасвим је могуће да доживи седамдесете године.
За 2025. годину на врху листе за највиши очекивани животни век налази се Монако са 86,61 годином живота, прате га Сан Марино, Андора, Швајцарска, Италија, Шпанија, Лихтенштајн, Гибралтар, Малта и Норвешка.
На дну листе са најмањим очекиваним животним веком су Молдавија са резултатом 71,47, а испред последњег места су Русија, Белорусија, Украјина, Бугарска, Румунија, Литванија, Летонија, Србија, Мађарска, Црна Гора и Македонија.
За жене у ЕУ, очекивани животни век при рођењу у 2023. достигао је 84,0 године (повећање од 0,7 у односу на 2022. и иста вредност као 2019), док је за мушкарце износио 78,7 година (повећање од 0,8 у односу на 2022. и 0,2 у односу на 2019).
