Напредњаци су дакле, како историјски извори говоре, настали од радикала, а радикали су на овим просторима у прошлости изгубили све битке. Али, ти њихови порази нису били обични, били су то славни порази претрпљени од бројно надмоћнијег непријатеља. Јасно је дакле да напредњаци од својих предака радикала вуку генетску предиспозицију ка славним биткама у којима воле да буду поражени, не знам да л’ сам вам то напоменуо од бројно надмоћнијег, по могућству што суровијег непријатеља, јер што је непријатељ суровији, порази су већи а самим тим и славнији.
Пошто су Хрвати почели да их кулирају, а напредњаци нису баш толико храбри да изврше инвазију и нападну Хрвате на Томпсоновом концерту, те након што су се задовољили вербалним нападом на неустрашиву Северину (неустрашиву дабоме, ко воли нек погледа), остало је да у Србији траже нове непријатеље.
На ред су дошли Словаци, то је један страшно крволочан народ, који се у Бачком Петровцу служио оружјем које директно утиче на мозак (мозак и напредњаке дозвољено је спајати само у пародији) а то је ликовна уметност.
И тако су у Бачком Петровцу неустрашиви напредњаци претрпели пораз епских размера. Враћајући се са бојишта јуначког певали су песму из сада насталог постбачкопетровачког циклуса:
у Петровцу Бачком
борише се ћаци
сломише им крила
сурови Словаци.
Док су се славно повлачили бежећи од сурове изложбе, дакле оружјем које ће у наредном периоду бити забрањено повељом УН, њихов предводник у недостатку два врана гаврана позвао је ајфоном председника странке, који се у том моменту налазио у посети Дарету Глишићу, који се за разлику од осталих напредњака успешно опоравља од операције на отвореном мозгу, а заједно са њим опоравила му се и фризура. Руководство напредњака је иначе и недостатку других победа сваки час код Глишића, што је овог реално сморило, кажу да им је рекао, аман људи па није ово „48 сати свадба“ шта се стално селфирате са мном, зар није доста што сте ме слали код Сарапе, а шта код Сарапе човеку друго може да се деси… Али нису сви напредњаци Глишићеве среће, рецимо Горан Весић изгледа никако да се опорави од најтеже могуће операције у историји хирургије, операције на отвореном му слепом цреву. Према оскудним фотографијама које је васколико српство добило из болнице у којој се Весић јуначки бори против отвореног му слепог црева, њему се за разлику од Глишића ни коса није опоравила. Ал’ шта ћеш… Бој не бије коса у јунака…
Вођа поражених напредњака је дакле прекинуо посету Вучевић Милоша, саопштивши му да су у Петровцу Бачком доживели тежак пораз епских размера, на шта је овај покушао да почупа своје русе косе (што му наравно није успело) јер је желео да он буде вођа пораза епског. Председниче, напали су нас ликовном уметношћу, а било је ту и уметничке фотографије, не видех никад тако суров народ попут Словака. Ах забога, одговори Вучевић Милоше, јуноше моје, идемо на Лиманићане, истим средствима. Осликаћемо по зградама њиховим српску тробојку, а овог пута ћу вас ја предводити, макар ме сурови Лиманићани испрскали воденим бојицама, па чак и темперама… По мени ће настати чувена изрека: “два лоша Лиманићанина, испрскаше темпером Милоша“. Потом окрену своју саборкињу Брнабић Ану којој рече да у случају пораза на Лиману она оде да живи у задужбини својој под називом вила Јованкина.
Кад разговор заврши Милош, драмски поздрави свог друга Дарета, речима, Даре брате, кулирај ти ту, а ја морам на Лиман у славни пораз где ће ме бројно надмоћнији сурови Лиманићани испрскати воденим бојицама а можда чак и темперама… А Глишић у фазону, боже лудог човека, ко се овде заиста шлогиро….
Лиманићани су се наиме одавно замерили напредњацима, јер су на изборима за месне заједнице лиманићанске напредњаци изгубили, а ко је против напредњака тај је наравно и против Србије, без обзира да ли се зове Новак Ђоковић, Емир Кустурица, Дејан Бодирога, Немања Видић, Горан Марковић или је Лиманићанин…. сви су дакле они против напредњака, а самим тим и против Србије.
Због тога су храбри напредњаци кренули да сликају српску тробојку по зградама лиманићанским. Без обзира што ове зграде реално припадају Лиманићанима, те што по закону по туђој, а самим тим и лиманићанској имовини нико не би смео да црта.
Ал’ бој не бије свијетло оружје, већ бој бије темпера у напредњака. Крајњи исход битке још није познат, ал брате чим се боре напредњаци, гарант ће да изгубе.
Јер види, некад је за Новосађане важило правило, немој мене слати у рат ја ћу се тамо помирити. О томе је говорио добри Ђоле. Ал’ како многи нису хтели да слушају Ђолета, дошло је до промене става, нарочито од новембра прошле године….
Братислав Браца Марковић
