Европско јавно тужилаштво истражује могућу злоупотребу фондова ЕУ у вези са реконструкцијом железничке станице у Новом Саду, потврдила је у разговору за РТС главна европска тужитељка Лаура Ковеши. Навела је да је реч о зајмовима које је за реконструкцију пруге и станице доделила Европска инвестициона банка. У конкретном случају Србије добили смо притужбу приватног лица и то је био основ да отворимо ову истрагу, рекла је Ковеши наводећи да очекује сарадњу српских власти.
Ковеши наглашава да се Европско јавно тужилаштво неће бавити истрагом саме несреће у којој је живот изгубило 15 људи, већ да је надлежно искључиво за могуће проневере европских фондова. За поступак су надлежни судови у Белгији или Луксембургу, јер је ту седиште потенцијално оштећених институција, наводи Ковеши. Од тужиластва у Србији очекује сарадњу у достављању информација и доказа.
Потврдили сте да Европско јавно тужилаштво води истрагу о могућим злоупотребама фондова ЕУ везаних за реконструкцију железничке станице у Новом Саду. Због чега сте покренули истрагу и на који начин је Европско тужилаштво за њу надлежно?
“Ми смо прво транснационално европско тужилаштво и наша главна надлежност је да истражујемо преваре са новцем ЕУ, и да штитимо њене финансијске интересе. Имамо надлежност у 24 државе чланице Европског тужилаштва, али и у трећим земљама у ситуацији када се користи новац ЕУ и постоји потенцијална штета за било коју од европских институција. То може бити Европска комисија, Европска инвестициона банка или друге институције које финансирају пројекте изван ЕУ. Наша улога је да истражимо како је трошен новац ЕУ, да ли је потрошен правилно, у сврхе за које је додељен и због тога смо отворили истрагу у Србији. Да будем врло јасна, ми не истражујемо саму несрећу у Новом Саду, не истражујемо како су ти млади људи и жртве погинули. То није наша надлежност. Наша надлежност је да видимо да ли је у укупној суми новца која је додељена кроз европски пројекат, било малверзација са новцем ЕУ, корупције или прања новца у односу на новац ЕУ”.
Шта је био конкретан разлог да покренете ову истрагу?
“Генерално, истрагу можемо да отворимо ако добијемо дојаву, чак и од приватне стране, или од институције, или по службеној дужности ако у јавном простору видимо да постоји информација која нам даје могућност за истрагу. У конкретном случају Србије добили смо притужбу приватног лица и то је био основ да отворимо ову истрагу. Могу да кажем да, ако било који грађанин Србије има било какву информацију о начину на који се новац ЕУ користи у Србији, може да нам то пошаље, било коју врсту жалбе, путем мејла, на нашем сајту или било којој канцеларији Европског Јавног тузиластва (ЕППО) у 24 земље чланице”.
Какву врсту сарадње очекујете од српских власти?
“Потребна нам је подршка српских власти као и у било којој истрази. Главна разлика када говоримо о државама чланицама је та што су наши европски делегирани тужиоци уграђени у национални систем, тако да сви они могу да врсе претраге, имају приступ базама података, могу да траже било коју врсту информација. Када је реч о трећој земљи, као што је Србија, морамо да се ослонимо на подршку државних органа. Сви наши захтеви ће ићи Јавном тужилаштву и нашим колегама, српским тужиоцима, и ми морамо да се ослонимо на њихову помоћ. Видећемо хоће ли нам помоћи. Могу да кажем да смо 2022. године започели разговор са Јавним тужилаштвом како бисмо потписали радни аранжман који има за циљ унапређење сарадње и успостављање контакт тачака. Послали смо нацрт документа. Још нисмо добили одговор о његовом потписивању. У међувремену морам да кажем да смо послали три захтева у три различита предмета Јавном тужилаштву и у свим тим случајевима са нама су сарађивали српски тужиоци. надам се да ће и у овом случају сарађивати и доставити све информације и доказе који су нам потребни”.
Србија је једина земља кандидат која још нема склопљен радни споразум са вашим тужилаштвом. Због чега?
“Не знам разлог зашто још није договорен радни споразум. На њима је да одговоре. Отворени смо за потписивање. Потписали смо са Украјином, Молдавијом, Грузијом, Босном и Херцеговином, са Црном Гором. чекамо и њихов одговор, али можемо да сарађујемо чак и ако немамо овакав радни аранжман.”
“Ако грађани Србије дижу глас против корупције, то је веома позитиван знак, јер грађани схватају колико је то озбиљно и реаговали су. Ако они желе да живе у чистој земљи, и боре се за то, мислим да је то најважнији развој који можете имати у некој земљи”.
