Прослављени редитељ Емир Кустурица осврнуо се на актуелну политичку ситуацију у земљи, као и то кроз шта све пролази јер је подржао „гандијевске мирне протесте студената у Србији“.
Како каже, ово је начин на који се власт обрачунава са својим неистомишљеницима, а све је почело када је написао прво писмо против ископавања литијума и рада компаније „Рио Тинто“ у Србији.
„Многи читаоци, или људи који прате Интернет су последњих месеци били суочени са информацијом како се Емир Кустурица на време обезбедио и да има дивну некретнину у Црној Гори, дивну некретнину у Херцег Новом. То је потрајало три-четири месеца да би се онда појавили људи који су поставили питање о том власништву. Дакле, након 27 година а припремљено у два-три таблода који су се „дивили“ тој некретнини. Сад видим да то исто раде и са (глумцем) Милошем Биковићем, о чијем се богатству пише. Дакле, свако ко се дистанцира од онога што чини дневну политику, он се суочава са различитим врстама казне. Порука је да су „најгори они који су наводно богати“, рекао је Кустурица за Спутњик и додао да су га због критике ситуације у земљи поједини званичници, попут Милорада Додика, покушали да га убеде „да се не петља где му није место“.
„Уследио је текст председника Републике Српске објављен на Тањугу којим је требао мене да опамети, да се моје мишљење прикаже као ствар моје неукости. Као, ‘ми њега волимо, ми њега славимо, али не треба да се петља тамо где му није место’. Тада нисам именован. Јесам именован након текста у којем сам се дивио студентима који певају химну Србије испред канцеларије тужитељке Загорке Доловац“.
Међутим, много пажње привукао је запажањем о вредносном систему који потенцирају носиоци владајућих функција путем својих медија, а у којима се деградирају и вређају највећи српски спортисти, док се величају и са њима пореде личности попут Јелене Карлеуше или Кристијана Голубовића.
„Како да научимо да живимо са тим да је Јелена Карлеуша важнија од Дејана Бодироге?“, пита (се) у свом најновијој епизоди серијала „Мој живот“.
„Да ли је питање двоструког тровања? Оног који те дрипце у колонама скупља и чека када ће да уђу у Задругу – у духовној сфери. Да ли оне који верују да је Карлеуша океј, а да Дејан Бодирога није? Да ли они који мисле да распусна моћ директора и власника Пинка који може да направи, стилски нешто између масонског храма и Беле куће? Да ли они могу да одреде будућност? Или да тренутни немири који постоје у Србији, а они се односе на студенте, који колико утопијски толико и реално, покушавају да утичу на оне симптоме који су највидљивији у српском друштву. Да ли је могуће да је Кристијан позитиван лик, а Ђоковић због својих политичких уверења није? То није могуће. Социјални модели по којима смо одрастали у Титовој Југославији су имали врло прецизну перцепцију. Гаврић је био идеал жена, Павле Вуисић идеал свих нас који смо желели да будемо уверљиви, Бранко Ћопић је форматирао наше детињство, а не америчка тв серија или ‘Снежана и седам патуљака’. Мој младалачки живот одредио је фудбалер Асим Ферхатовић, а са друге стране Драган Џајић, значи постојали су модели којима смо ми улазили у наше друштво, понашали се и на неки начин опонашали“, рекао је он и додао:
„У контексту онога што се данас живи долази до колективизма у којем сви појединци, чије деловање није апсолутно уштимано са оним што је перцепција владајуће странке, односно председника републике, они постају непријатељи. Који то народ може да издржи да му је један од најбољих кошаркаша свих времена непријатељ и да се он мери са једном певачицом сумњивог морала и да она буде важнија од њега. Неће бити или неће моћи.“
На крају, Кустурица је оценио да тренутне протесте и потенцијалне промене, пре свега подржавају људи који су незадовољни не само економском, већ и друштвеном ситуацијом у земљи.
„Тај револуционарни начин размишљања је код нас добио једну неочекивану форму. Мало ко је могао да претпостави да ће побуна анархистичко-либерлна, да обједини једном врстом утопијског идеализма, који заправо везује за себе све оне слојеве којима друштвени живот не одговара. Наравно, оне који ни по чему и никада не могу да изједначе Дејана Бодирогу са Карлеушом, нити да пореде, а ови то раде, Кристијана са највећим тенисером свих времена.“
