На централној церемонији у Приштини, поводом обележавања 26 година од уласка НАТО снага на Косово, косовски премијер у оставци Аљбин Курти упозорио је да планови из 1999. године за поделу Косова нису у потпуности напуштени и да, како тврди, и даље живе на највишим нивоима власти у Београду.

У свом говору, Курти се ослонио на наводна сведочења бившег специјалног изасланика УН-а Мартија Ахтисарија, позивајући се на наводе из његове књиге „Задатак у Београду“. Како је рекао, Ахтисари је открио да су се тадашњи режими Русије и СР Југославије договорили да Русија заузме контролу над Приштином и Севером, како би се у случају проглашења независности, део територије задржао под српском доминацијом.

„Уколико би се, како Ахтисари пише, у року од две-три године Албанци одлучили на проглашење независности, Србија би уз помоћ руских трупа задржала велики део територије и колонизовала га искључиво Србима“, изјавио је Курти.

Курти је посебно указао на економски интерес у позадини таквог наводног плана: према његовим речима, циљ је био контрола над кључним ресурсима, попут рудника Трепча, топионице у Звечану и индустријских постројења уз доњи ток реке Ибар.

Оценио је да је план неуспешно окончан 1999. године, али упозорио да „нажалост није у потпуности мртав“. Као пример навео је напад у Бањској из септембра прошле године, рекавши да је, према косовским безбедносним службама, то наводно још један покушај реализације сличних циљева.

„Наш безбедносни апарат јасно је доказао да тај план преживљава, и да Београд наставља да тежи дестабилизацији севера земље“, рекао је.

Курти је подсетио и на дипломатски инцидент из јуна 1999. године, када су руске трупе пре НАТО-а заузеле приштински аеродром. Тај тренутак, како је навео, био је тачка потенцијалне етничке поделе Косова, која је избегнута захваљујући споразуму постигнутом у Хелсинкију 18. јуна исте године.

„Подела по етничкој линији била је реална опасност. План је пропао захваљујући чврстој међународној реакцији и координацији снага НАТО-а“, нагласио је Курти.

Он је том приликом изразио захвалност НАТО-у и државама чланицама које су, како је рекао, спречиле даље злочине 1999. године. Подсетио је да Алијанса данас има 32 чланице, а Косово жели да буде 33.

„Желимо да допринесемо демократском миру и западној безбедности. Наше способности показали смо и током недавне вежбе Дефендер Еуропе 25“, рекао је Курти.

ФОТО: Фејсбук