Европска комисија (ЕК) је поручила Вучићу да је 9. маја прешао црвену линију посетом Москви и присуством на војној паради поводом обележавања осамдесет година од капитулације Трећег рајха.

У саопштењу Прес службе ЕК стоји да је, док траје рат у Украјини, недопустиво да земље кандидати за чланство у ЕУ одржавају нормалне односе са Путиновим режимом. А да оно што је официјелни Београд у вези са тим урадио упркос упозорењима, не би имало по њега негативне последице, од Србије се очекује да што пре „уверљиво докаже своју стратешку оријентацију ка ЕУ” и да „јасно покаже приврженост европским вредностима“.

Да смо наивни, после овога не би нам остало ништа друго него да кажемо: невероватно!

Вучић Србијом дуже од деценије влада аутократски, нескривено газећи Устав и законе, те скоро па једнако отворено шурујући са криминалним групама, ослањајући се и на паравојне формације иза којих оне стоје (сетимо се само дешавања 15. марта на протестима у Београду). Укратко, на прагу ЕУ је створио картел-диктаторски модел владавине.

Све то годинама – па и од када је отпочео грађанско-студенски мирнодопски устанак –за ЕК није непремостиви проблем. То није гажење „европских вредности“. ОК, признају бриселске бирократе, постоје неки системски недостаци у Србији, али њих не сматрају довољним да би Вучићево понашање оценили као скретање са тзв. „европског пута“. Камоли као нешто горе од тога.

Ваљда је тиме што је, са становишта Устава Србије, извршио косовску велеиздају, купио оно што се у средњем веку звало индулгенција („опроштајница греха“ коју је од католичке хијерархије могао да добије онај ко је за то био у стању да издвоји велики новац). Ради тога званична ЕУ окреће главу од Вучићеве диктаторске унутрашње политике. Но, сада је председник Србије са узурпаторским склоностима, очито, повукао геополитички потез који није покривен старом индулгенцијом па траже да „купи“ нову!

Александар Вучић ФОТО: Фонет

Кога је у Бриселу брига за грађанска права Срба? Очито никог из редова естаблишмента. Али је зато он јако забринут када се и најмање угрожавају стратешка и пропагандна стремљења тзв. евроатлантске елите која и даље има кључну улогу у ЕУ. Стога сада Вучићу прете пацкама док очекују да нешто брзо уради по вољи господара, како би доказао своју квислиншку лојалност.

Демократија није, ма колико се у Бриселу у њу клели, намењена Балканцима. Били они у оквиру ЕУ или не. То најбоље можемо да видимо по намештању избора у Румунији, у режији вођства Европске уније, а на основу реализације њихових локалних (румунских) извршиоца.

Прво су поништени избори одржани у новембру 2024. године, под крајње сумњивим изговорима (нпр. мешање изоловане Русије која је несхватљиво пасивна и у Србији где је много популарнија него у земљи балканских Романа), јер је било јасно да ће у другом кругу победити суверенистички оријентисани Калин Ђорђеску.

Пре неки дан је, после много озбиљнијих припремних радњи претходним искуством поучених евроатлантских мешетара, напакована победа њиховом румунском кандидату (Никушор Дан) над његовим национално-еманципаторским противкандидатом (Ђорђе Симион). Све прогнозе су до задњег тренутка показивале да ће исход бити другачије, али, наводно, преко ноћи су пресудили гласови дијаспоре. Није тешко разумети о чему се ради!

Очито, битно је да Срби, Румуни, Бугари, Грци и други из нашег окружења, чине оно што се (гео)политички нареди из Брисела. Ако њихови властодршци тако поступају, онда су демократе макар подсећали на латиноамеричког картел диктатора Манела Норијегу. Опет, ако су геополитички и најмање самовољни, тада се сматра да су се огрешили о „европске вредности“.

Драгомир Анђелковић ФОТО: КТВ

Срамно, али крајње отрежњујуће, осим за оне који су од евроатлантског пропагандног пијанства већ изгубили памет или су пак део ЕУ интересне заједнице у Србији (ништа боље од СНС банде, а често са њом овако или онако и повезане).

Све то имајмо у виду када се пре или касније будемо опредељивали на неким изборима или на други начин у овим бурним временима изнова и изнова политички ангажовали!

Циљ мора да нам буде рушење Вучићеве диктатуре и када се ради о њеним националним и геополитичким неделима, колико и о унутрашњим мрачним тековинама. А не да нас неко превари да се решимо једног ЕУ квислинга да би његов антисрпски и ништа мање недемократски посао наставиле, неке нове (или старе али нове када се ради о управљању државом), још морално за велики део нације неистрошене, бриселске слуге!

Драгомир Анђелковић