Највећи државни проблем Србије је Косово. Нова америчка администрација неће да одустане од признања, али се питање поставља – да ли ће имати флексибилнији однос? Питање је и то да ли постоји могућност да се проблем Косова реши на начин да се не сломи систем у Србији. Ова питања занимају Небојшу Крстића, медијског стручњака и честог коментатора у про-режимским телевизијским студијима.
Овог пута говорио је за једну другу телевизију – КТВ Зрењанин. Аљбина Куртија описао је „фашисоидом“ и „кловном“, али признаје да тренутно нема озбиљну политичку алтернативу у Приштини. Код свих других, нарочито код хашког затвореника Хашима Тачија, види више људскости према Србима, а не би га изненадило да је баш због тога заглавио у затвору. Жали због тога што Србија никада није одговорила на захтев који је баш Крстићу Тачи казао: „Дај, направите ми 10 тачака шта могу да урадим за Србе на Косову, 10 најургентнијих тачака“.
Дијалог Београда и Приштине зауставили су Берлин, Лондон и Вашингтон, тврди Крстић. Са изузетком Лондона, који се Србијом „најмање бави“, осим у „подземним активностима“, друге западне престонице нису „монолитни центри“. Ви имате и у Вашингтону и у Берлину – канцеларија на трећем спрату каже А, а канцеларија на другом каже – ‘никако А’, а иста зграда, иста администрација. То су интереси унутар њихових система који нису увек у сагласју“, казао је.
И док је актуелни премијер у оставци за Крстића „кловн“, у Бриселу седи група „потпуних будала“, а уместо дипломатије, на делу је превара.
„Гледам на Твитеру, немачки амбасадор у Приштини, у тренутку када се укида динар на Северу, каже – ‘оштро протестујемо, то је гест против грађана српске националности који имају отежан живот’. Ја кажем, ‘дивни човече, најзад си успео да избациш нешто што личи на људскост. У следећем твиту, три сата касније, свечана вечера у амбасади, специјални гост Аљбин Курти. Па ког си га ђавола критиковао, кад га увече доведеш на свечану вечеру?! Јеси ти бре нормалан?! Није то дипломатија, то је превара“.
Објашњава Крстић да јавно позивање на вечеру у таквим околностима означава подршку у дипломатији.
„Не можеш ти данас да га критикујеш, можеш да се дивиш невидљиво, па да га шамараш колико хоћеш, али ако га јавно позовеш на свечану вечеру, то је у дипломатији подршка. То значи то што сам рекао – ‘да ћу да те казним’ – мачки за реп завежи. Ти си наш човек и само удри и етнички очисти то мало Срба што је остало. То је порука дипломатска, то вам кажем као неко ко нешто зна о томе“.
Бриселски споразум озбиљна државничка иницијатива, како су се српски званичници односили према томе?
Више пута хвалећи Бриселски споразум, присећа се да је решавање Косова започео још Војислав Коштуница, али да по овом питању није био „шалабајзер“, показао је и Борис Тадић, који је Крстића, иначе његовог некадашњег саветника, „купио“ управо подршком бриселском дијалогу. Видео је Крстић да је бивши председник Србије управо тиме желео да се озбиљно позабави питањем Косова.
А Косово је највећи државни проблем Србије и као такав оптерећује све грађане.
„Мени је битно какав ће он (Вучић) однос да има према највећем државном проблему Србије а то је проблем Косова. То мене занима. Тај проблем оптерећује читаву државу, све грађане – и оне на Косову и ове у ужој централној Србији и привреду, економију и све то. Да ли постоји могућност да се то реши на начин да се не сломи систем у Србији? То мене занима а то не могу да знам, захваљујући томе што не знам какав однос ће ова нова (САД) администрација да има. Она неће да одустане од признања, а да ли ће да има неки флексибилнији однос?“
Присећајући се времена владавине Демократске странке и Демократске странке Србије, присетио се и детаља тадашњих разговора о Косову, па и широј јавности релативно непознатих детаља.
Тако је посведочио да је Хашим Тачи, тадашњи премијер из Приштине, био склон договору са Београдом.
„Ја лично знам да је био, јер сам га сретао на тим бечким преговорима и волео да га нешто запиткујем у ходнику… Па је прво био неповерљив, па после смо ћаскали… И онда је он у неком тренутку казао – ‘Дај, направите ми 10 тачака шта могу да урадим за Србе на Косову… 10 ствари које су најургентније, хоћу то да урадим“.
Српска страна то није урадила због чега Крстић веома жали и дан данас.
У евоцирању сећања, имао је по коју лепу реч и за остале косовске политичаре, не и за Аљбина Куртија.
„Какву год да је имао прошлост иза ОВК – показивао је неко људско лице. Чак и Харадинај. Чак и Чеку. То су били људи са којима, када се сретнете случајно, они кажу – ‘Добар дан, како сте?’. То нису били фашисоиди какав је био Курти. Можда су зато заглавили у затвору. Не би ме изненадило. Сада је овај Гренел оштру паљбу осуо на судију који држи овог Тачија у затвору. Можда ће да га ослободи јер би био алтернатива. Курти сад тренутно нема политичку алтернативу“.
У односу на критике према другим политичарима, објашњавао је у позитивном светлу током двосатне емисије поступке актуелног председника Александра Вучића. Што се Косова тиче, сложио се са оценом водитеља да је управо Косово било политички Рубикон за Вучића у преласку из радикалног у новог проевропског политичара.
Био је то управо разлог да у његовим поступцима препозна озбиљну државничку иницијативу – какав је био бриселски споразум 2014. године.
Надао се широј коалицији српских странака у то време која би могла да реши озбиљне државне проблеме какво јесте Косово, но уместо да се то догоди, десила се „идиотизација“, а сва је критика била усмерена на некадашњу владајућу Демократску странку коју је и сам Крстић својевремено подржавао.
Текст: Коссев.инфо
