Изгледа да ме мајчин син није добро чуо. Зато морам да му поновим. ГЛАСНИЈЕ. И ЈАСНИЈЕ. Ово је моја оптужница. Теби намењена. Не твојим сатрапима и гласноговорницима. Твојим послушницима и силеџијама. Не њима, него теби лично. Право у очи.

Крив си по следећим тачкама:

Прво, крив си за пад новосадске надстрешнице и смрт петнаест невиних људи. Најкривљи си и првооптужени. Остали кривци су се повиновали твојим наредбама. Заповестима и притисцима. Њихова кривица долази после твоје и извире из твоје.

Друго, крив си за злоупотребу изборног поступка, за изборне манипулације и преиначења воље народа. Владаш на основу лажних изборних резултата. Твоја је власт и незаконита и нелегитимна. Ти си узурпатор власти.

Милан Ст. Протић ФОТО: ТВ КТВ

Треће, крив си за медијски мрак у Србији. Теби лојални медији, улагујући се твом властодржавништву, шире неистине, простаклук и тривијалност широм ове невеселе земље. Систематски испирају мозгове овдашњег грађанства не би ли твојој таштини удовољили. У тој нечасној работи и сам учествујеш, појављујући се по тим телевизијама и у тим гласилима у бесомучним и узастопним наступима самохвалисања и бесмислица уз најгоре увреде политичким противницима и неистомишљеницима.

„Трн у туђем оку видиш, балван у сопственом не видиш“, мајчин сине.

Четврто, крив си за нормализацију сваковрсног насиља. Ти си успоставио закон дивљаштва по ком је физички јачи и друштвено моћнији увек у праву. И све му се може. Твоји су батинаши „драга деца“, патриоте и добротвори. Твоји су ортаци појединци и банде са оне стране правде, криминалци и злочинци, разноразан полусвет, људи сумњивих биографија и још сумњивијих послова.

Пето, крив си за непојамну пљачку ове државе и овог народа. Једино ти знаш коме тачно и којим начинима се народне паре сливају у џепове. У џакове и на рачуне. Ти си родоначелник и главни организатор корупције што Србијом хара попут најстрашније заразе. Ти си крив за невероватну социјалну неједнакост: што постоји мали круг ужасно богатих и војска сиромашних. Што богати своје богатство нису стекли заслугом и успешним радом у равноправним условима, већ твојом сувереном вољом. За њих има колико год ти се прохте, ама за просветаре, пољопривреднике, убоге и несрећне, никад нема више од милостиње.

Шесто, крив си за страдање оних чемерних Срба што још некако опстају на Косову. Ти си их, својом лицемерном политиком, у црно завио, наопако саветовао и давао им лажна обећања. Заветовао се, а лагао. Затим си их, хладнокрвно и бездушно, пустио низ воду. Препустио на милост и немилост приштинским властима. Договарао си се иза леђа српске јавности и у Србији и на Косову. Споразумевао си се знајући какве ће погубне последице наступити. Наговарао си тамошње Србе на безумне акције, охрабривао неоствариве циљеве, потпиривао њихове пусте снове. Над њиховим јадом ронио си крокодилске сузе у потоцима, али ништа не учини у њихову заштиту. Нашао си криминални олош да их заступа и говори у њихово име. Или олош или наивне људе који су ти веру поклањали.

Седмо, крив си за план о копању литијума у јадарском крају. И ко зна где све. То је твоја идеја, твоја којештарија, твој каприц. О штетним ефектима, о судбинама становништва, ти не хајеш. Ни пет пара не дајеш. Гониш и прогањаш храбре српске домаћине што своју земљу и свој живот покушавају да сачувају од твоје напасти. Беловсетске странце си ти звао, вабио их, с њима склапао погодбе и пружао им гаранције. Нису они сами дошли овамо. Ти си их позивао, повлађивао им и дивио им се до имбецилности. Као и онима у Смедереву, Бору, Лесковцу, Ваљеву… Свукуд по Србији.

Осмо, крив си за читаву своју политичку каријеру. За све оне зле речи и зла дела што си изговарао и радио. За сејање мржње, нетрпељивости и хушкања на рат и разарања. За све витлање огњем и мачем што је, у коначници, донело толико мизерије стотинама хиљада наших сународника. И Срба и несрба. И данас си виновник неслоге међу јужним Словенима. И данас је твоје (анти)српство наказно и наопако. Био си уз скуте најневреднијег међу нама, најпогрднијег и најотровнијег. И даље ти и он узајамно папуче шетате.

На страну све ово. Најкривљи си зато што си у своје руке приграбио сву моћ. Што си постао аутократ, самовољан и самовластан. Што си себи узео право одлучивања о свему и наређивања сваком; што си се прогласио за врховног пресудитеља и неприкосновен ауторитет. За газду и господара. За власника Србије. Диктаторство, мајчин сине, не иде без апсолутне одговорности. Апсолутне кривице. Рачуни се морају положити. Кад-тад. Ђаво, на крају баладе, увек дође по своје. Продао си му душу и ето ти сад. Јуриће те док му дуг вратиш. Јуриће те док те не ухвати и не савлада. А ту ти је. Дише ти заврат. Осећаш његов дах, смрад и језик, зар не? Јашта да осећаш. Не мораш мени признати. Довољно ће бити ако себи признаш. Доцкан ти је за читање Гетеа. Доцкан за Фаустову опомену. Доцкан ти је и за средњег Карамазова. За Иваново лудило и проклетство. Доцкан. Знаш ли ти уопште, несретни мајчин сине, о чему ја зборим? Знаш, иако читао ниси.

Одбацио си онај трун демократије што си затекао 2012. Погазио, укинуо, оскрнавио. Уместо да гајиш ту драгоцену биљчицу која се, најзад, у Србији примила и почела да ниче, ти си је онако немилосрдно, властодржачки, истргнуо и оставио да увене. И мислио си да је с њом готово. Да си је се отарасио. Да си је сатро за навек.

Јооој, како си се преварио!

Стигла те је од оних од којих си најмање очекивао. Сачекала те студентарија, средњошколци, омладина. Они које си годинама омамљивао, успављивао, храбрио њихову индиферентност. Дигли су се против тебе, мајчин сине. Игноришу те, не зарезују за маково зрно, ругају ти се и смеју у лице. Чик сад, мајчин сине! Пошаљеш ли своје бесне псе на њих, своје љуте гује да их гризу, одзвонило ти је дефинитивно. Пустиш ли их, стробориће те. Свргнуће те. Поразиће те. И судиће ти. Морално, ако не и правно. Већ ти суде.

За њих си ти „qуантитé неглигабле“. Питај свог друга Макрона, шта ово значи. За твоју информацију, израз је француски и није вулгаран. Вулгарност теби препуштам. У томе си ненадмашан.

Ма шта ти умишљао и о чему сневао, ма у какве маштарије себе убеђивао, демократија ће у овој земљи једном победити. Кад победи, твој ће се вакат окончати. Ближе је но што се надаш. А грижа савести добује ли, добује…

Мир Божији, Христос се роди!

Милан Ст. Протић (Извор: Данас.рс)