Последњих 10 месеци колико режим Александра Вучића води борбу против студената и грађана, три јединице су доспеле у жижу јавности, две због бруталног наступа, хапшења и пребијања и једна која се није појављивала на протестима, у питању су Полицијска бригада (ПБ), Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) и Специјана антитерористичка јединица (САЈ). Кроз те три јединице и њихове команданте може се видети какво је стање у МУП Србије.
Сменом Спасоја Вулевића, дугогодишњег команданта САЈ, који је тој јединици вратио достојанство и професионализам после тешких година под Слободаном Милошевићем, председник Србије Александар Вучић је јасно показао шта захтева од полиције и МУП и какав кадар њему треба.
То нису професионалци, чак у неким случајевима ни полицајци, али најбитнија је слепа послушност и спремност да се изврши сваки задатак који Вучић, који је себе прогласио за врховног команданта војске, па и полиције, постави пред своје послушнике. Спасоје Вулевић се није уклапао у тај профил и зато је раније отеран у пензију, што и није баш увек пракса, иако то тврди човек који попунајва фотељу министра, Ивица Дачић.
Спасоје Вулевић је човек из система полиције, који је видео изнутра како функционише Министарство унутрашњих послова, иако је стекао примарно војно образовање, завршио је и курс за припаднике МУП у Сремској Каменици.
Вулевић је био громобран а управо га је то и коштало функције, јер САЈ је видљиво одсутан последњих 10 месеци. Није Вулевић ништа специјално урадио, јер та јединица и није предвиђена за разбијање демонстрација, јурцање студената по улици, пребијање жена и деце. Вулевић није хтео да допусти да његови људи буду злоупотребљени, може се рећи да је чак интерес јединице ставио испред свог личног интереса.
Такође човек из система МУП, Радослав Репац, командант Полицијске бригаде потпуно је другачије поступио. Он и није имао много избора, јер по природи посла његови људи су управо први који треба да интервенишу у, како то полиција зове, „нарушавању реда и мира у већем обиму“ како протесте греађана и студенат азбог смрти 16 људи у Новом Саду тумачи владајући режим. Радослав Репац важи за способног полицајца, али и потпуно оданог Српској напредној странци, заправо оданији СНС него МУП. Због тога су његови људи и Полицијска бригада, за коју су раније знали углавном навијачи који су се сукобљавали са њима, постала озлоглашена. То су они „бели шлемови“ који највише бију по протестима.
Радослав Репац је често у првим редовима и нема проблем да и он јури грађане, вероватно како би се доказао и умилио властима, иако то није његов посао. Он подстиче своје људе да буду што бруталнији уместо да их, што је обавеза полицијског старешине, контролише, па ако треба и кажњава уколико дође до тежег дисциплинског престчупа што пребијање онесвешћених или везаних људи јесте. Репац и његова полицијска бригада су стекли за ових 10 месеци лошу репутацију чак и код људи који за њих раније нису ни изнали.
Ипак, ту је и трећи човек, идеалан кадар СНС у полицији, командант ЈЗО Марко Кричак, иначе продавац аутомобила. То је човек који у потпуности зависи од режима, који је на место команданта доведен са стране. За разлику од Вулевића, па и Репца, он нема никакво формално полицијско ни војно образовање, нити је прошао кроз ситем МУП пре него што је постао руководилац, осим ако се не рачуна што му је отац био полицајац. Кричак је прошао неки брзопотезни курс у БИА, где је доведен захваљујући добрим везама и тадашњем директору Братиславу Гашићу који је употребио дискреционо праву и примио БИА у тајну полицију. Потом је садашњи командант ЈЗО „преузет“ из једног државног органа у други и тако су избегнуте и безбедносне провере.
Командант који је спреман да изнуди лажно признање и све снима телефоном, који може да бије малолетнике у хаустору, који може да прети студенткињи силовањем у згради Владе Републике Србије. То је , то је идеални старешина у напредњачком МУП у коме више нема места за људе као што је Спасоје Вулевић.
Текст: Нова.рс
