И даље је кувало у земљи Недођији, рекло би се све више и више. Краљ Нарцис, очигледно увређен и бесан, вероватно због тога што су му млади учени људи заједно са својим професорима упорно поручивали „ниси неизбежан“, тражио је начин да се допадне грађанима Недођије, али му је то ишло све теже и теже. Пробао је на прозорима са националном покривеношћу неке напитке, могуће да су то били напици чаробњака са ружичастог прозора, тако да је Нарцису било све горе. Онда је на свом малом прозору приказивао како га шиша фризер Пиша. Фризер Пиша, био је један врло симпатичан тип, вашег приповедача подсетио је на Мусу Кесеџију.
Сад, реално, ваш приповедач се никад није сусрео са Мусом, али ваљда га тако замишља. Само што фризер Пиша није искористио своју шансу… Е сад, русе косе краља Нарциса биле су све више беле, тако да је Пиша могао да му запева „зашто су ти косе побелеле друже, да ли тебе нешто у животу мучи, гледам те сваког дана (јер реално Нарциса си хтео – не хтео морао да гледаш сваки дан, ако имаш сокоћало) терасом шеташ сам…“ За овакво питање није било потребе, пре свега зато што је сам Нарцис констатовао да је побелео, а осим тога, сви па и фризер Пиша су знали да је краљ Нарцис побелео од муке, јер су осим младих учених људи и остали грађани говорили да он није неизбежан. У највећем граду јужног дела краљевства под називом Наисос, опет се скупио огроман број грађана Недођије, а сви до једног били су противници краља Нарциса.
Догодио се и велики инцидент у Олупини, највишем законодавном органу краљевства. У Олупини су седели просраници, ту је краљ Нарцис имао већину својих просраника, јер избори нису били регуларни. Не зна се шта се тачно догодило, али се претпоставља да су просраници желели да се играју, па су бацили неке играчке које праве шарени дим, црвени, црни, било је то дивно гледати. Онда су неки просраници желели да наставе да се играју, па су почели да се гађају посудама за воду. Е онда се један краљев просраник малко више заиграо, па је погодио у главу чланицу своје екипе и повредио је. Нисам сигуран како се то рачунало, да ли је то као данас у фудбалу аутогол, али нема везе, важно је учествовати, а људски је да жив човек у игри погреши. Просраник краљевске коалиције Ушљикан Убајатовић, чудно руменог израза лица, саопштио је неком младом колеги просранику да је он на власти више него што овај има година, што је била трагична истина земље Недођије. Просраник краљевске већине Блејан Промашевић, који је волео да се игра са лоптом, али за разлику од оног свог колеге који је погодио колегиницу, редовно је све промашивао, те је и овог пута, на јако ружан начин увредио младе учене људе и грађане који су били против краља Нарциса. Али, шта ћеш, човек се родио да промашује. Неки би рекли да је он увек био промашен лик. Замуцкана Грданић, била је главна у Олупини, то је нешто као разредни старешина у школи. А реално је тешко бити разредни старешина деци која се заиграју на великом одмору па неће да се врате на час. Она је молила, викала, љутила се а богами и вређала посланике неспопозиције, Само, онако разбарушена, са сузама у очима и једном женом у мислима, деловала је као окаснела алкохолисана гошћа, кафане са карираним столњацима на рецимо данашњој Ибарској магистрали и то негде око 4 ујутру, баш пред фајронт. Како су посланици неспопозиције хтели да направе још бољу журку а зима је већ пролазила, посланик Шалабајзовић је на неку добру фору пустио у Олупинску салу вештачки снег па се све забелело, те је већина личила на оног лика из „Маратонаца“ који је преплашио Били Питона љубазним поздравом „добро вече“.
Посланици неспопозиције гађали су своје колеге јајима, те је Замуцкана Грданић бесно рекла да је боље да су та јаја дали некој сиромашној породици. Ово је деловало прилично лицемерно, не само зато што Замуцкана Грданић никад није видела права јаја, мислим на она које је видео Сома Морона (кога већ дуго нико није видео), јер она је била врло имућна, те није у свом јеловнику имала јаја, већ много богатије прехрамбене производе у вили на Дедином брду, коју су иначе плаћали сви грађани краљевства.
Било је још занимљивости на том великом одмору. Срели су се Кривас и Блејан Булазновић. Кривас је био један симпатичан лик, лидер неспопозиције. Он је некад био главни везир у Сингидунуму главном граду краљевства и људи су га хвалили јер је градио ћуприје и друге објекте који су били потребни грађанима, а Сингидунум је за време његовог везирства био лепо уређен град.
Међутим, краљ Нарцис у страху од Криваса, говорио је да је овај за све крив, те да је Кривас украо 619 товара блага. Већина у то није веровала, јер реално, људи су знали и да је прича о краљевићу Марку у којој он отме Турцима три товара блага, те их однесе својој старој мајци, заправо измишљена, јер Марко Краљевић није могао да отме толику лову. Три товара блага је, дакле, много, а 619 је заиста немогуће. Кривас се после, кад је постао неспопозиција заготивио за Блејаном Булазновићем, а овај је био човек елегантно попуњен. Кривас, међутим, никако није волео људе са двадесетак килограма вишка. И тако је Блејан Булазновић отишао од Криваса и стално ружно говорио о њему, те хвалио Краља Нарциса и то све на ружичастом прозору са краљевском покривеношћу.
После дуго времена они су се срели на тој журци у Олупини. Тако су се снажно загрлили, да се ваш приповедач уплашио да ће неко неког да удави, али буквално. Све је међутим прошло срећно. Не знам шта су један другом рекли, али прича се да му је Кривас рекао зашто ниси скинуо 20 килограма и зашто ме пљујеш на ружичастом прозору код Чарапе. Овај је рекао, како да скинем 20 килограма, знаш да сам ја појео Бамбијеву маму. А код Чарапе морам да идем јер се једино кад сам са њим не види колико сам бљак.
Ни сам не знам шта бих вам рекао. Блејан Булазновић је био баш оно бљак лик… А Кривас је мало претеривао са тих двадесетак килограма вишка, јер, имао је он сараднике са толико вишка, али и да су скинули килограме, реално, не би им ништа вредело.
Читав хаос у Недођији није ишао наруку краљу Нарцису. Слабо је вредела и подршка везира недођијског народа из суседног краљевства. Киле Дилдок је подржавао краља Нарциса и тражио је да Олупина настави рад без комеморацијске кризе.
Е сад, реално, нико више није слушао ни краља Нарциса, а камоли лика који се звао Киле Дилдок.
Крај се примиче, чича мича и ускоро…..
Још мало па ће крај. Чича мича и ускоро готова прича.
Братислав Марковић
