Краљ Нарцис је много волео да се такмичи. И то је негде можда потпуно природно, али је код краља Нарциса све било неприродно.
Наиме, он је обично желео да се такмичи у погрешним стварима, а осим тога, страшно је волео да победи, те често његова такмичења нису била фер, јер је своје победе намештао. Тако је краљ, након што су млади учени људи подржани од стотина хиљада грађана краљевства, направили велике скупове, желео да направи скуп на коме ће показати да је још моћан.
Како је, међутим, знао да не може скупити толико поданика, одабрао је за скуп један мањи град у краљевству под називом Бунговина. У овом граду су некад биле организоване веселе гозбе, али је њихов организатор испустио своју племениту душу.
Можда је краљ помислио да је људима у Бунговини јако досадно, па је скуп организовао баш тамо.
Доведено је пуно људи из других градова великим ватреним кочијама, али на том скупу није било ни близу толико грађана, као на скуповима младих учених људи. Причало се међу грађанством и да су краљеви људи плаћали по сто гроша сваком, да на тај скуп у Бунговину дође.
Све то није много помогло. Да би насмејао грађане који нису на скупу Јебојша Каровић је разговарао са наводним краљевим присталицама на скупу и све то приказивао на својим малим прозорима што су многи похрлили да гледају.
Заправо Јебојша Каровић је имао другачије име, али је након овог митинга добио овај назив, јер се на пристојан начин наругао краљевом скупу. Он је заправо показао да један број људи нема појма ни где је, а ни зашто је дошао, а неки су немушто признали да је краљ крив за многе лоше ствари у краљевству.
Пошто је овај скуп лоше прошао, краљ је био много љут на свој краљевски савет те је председник краљевског савета Мистер Пропер морао да поднесе оставку, чиме је како се у краљевству говорило, пао и цео краљевски савет.
До избора новог краљевског савета, они су остали у механичком мандату. Мандат се звао механички, зато што су они тумарали по земљи Недођији и механички причали смешне или тужне приче у којима су хвалили краља. Истина, није се то уопште разликовало од оног пре, кад им мандат није био механички, јер они ништа друго и нису знали да раде, већ да тумарају по Недођији и на прозорима са краљевском покривеношћу причају приче, које нису имали везе ни са истином, нити са здравим разумом.
У главном граду Недођијске покрајине у коме се догодила велика несрећа пре три месеца, млади учени људи и њихови учитељи, позвали су грађане на скуп, те су блокирали све три ћуприје које је тај град имао. На тај начин изразили су протест што краљевске службе и даље не раде свој посао, као и против тога што краљ не поштује одредбе Олупинске повеље.
Било је много лепо у том граду, те вечери. Људи су добили неку нову наду. Млади учени људи били су љубазни и насмејани и лепо организовани. Небо је било благонаклоно према тој лепоти, те је био сунчан пролећни дан, мада се по Недођијском календару све то дешавало усред зиме. Многи учени и паметни људи подржали су младе људе. На скупу је био и Петроније Дражић шармантни, духовити приповедач, кога су људи уважавали и волели да читају и слушају.
Петроније Дражић је рекао да је скуп импозантан, те да је толика гужва да није могао наћи своју ватрену кочију да се врати у главни град краљевства.
Краљ је ишао по другом делу краљевине Недођије и покушавао да разговара са својим малобројним присталицама, али су и те присталице почеле да се са њим шегаче, рецимо као Јебојша Каровић ономад у Бунговини.
У неким другим градовима краљевства, Мистер Пропер у механичком мандату и Сраја Лопатојковић су објашњавали малобројним грађанима да иза младих учених људи стоје боликитари неспопозиције, што наравно није било тачно, јер ти боликитари нису узимали учешће у протестима, или се тек понеко појавио на протестима младих људи да их подржи, што је било потпуно природно и људски, јер је обавеза сваког нормалног грађанина Недођије била да подржи младе људе и сачува их од краљевих батинаша, а пре свега од помахниталих возача ватрених кочија, који су хтели да их згазе, јер је краљ једном рекао да је то потпуно у реду, па се после као покајао, али је било касно.
Краљеве дворске луде, авокадо Брука и остала екипа са ружичастог и дезинфорфмер прозора, збуњено и бесно су причали грађанима како су млади учени људи добијали дукате из суседног краљевства да сруше краља, што је била потпуна бесмислица.
Млади људи, као и сви честити грађани Недођије желели су само да краљевске службе раде свој посао, као и да се у краљевству поштују сви Олупински акти, како је иначе било у свим нормалним краљевствима.
Кувало је у земљи Недођији. Крај се назире, све је ближи.
Чича мича и тек што није готова прича…
Братислав Марковић, адвокат из Београда
ФОТО: Фонет/Инстаграм
