Циљ овог кратког текста је да, без уласка у детаље, покаже да је још увек веома рано очекивати завршетак кризе у Украјини. Ипак, на самом почетку се може уочити неколико великих препрека за завршетак ове кризе.
Најпре, треба поменути да преговори Русије и САД не значе да ће се она скоро завршити, да ће бити завршена руска специјална војна операција(СВО), па чак ни да ће ускоро доћи до договора о прекиду ватре.
Пре свега, треба поставити питање да ли је Трамп обезбедио довољну подршку за свој приступ овом проблему унутар самих САД. Нагла промена Трампове реторике је изненадила чак и познатог политиколога Џона Миршајмера, који је у недавном интервјуу рекао да је “заспао са једним мишљењем, а пробудио се са потпуно другим”. Оваквим приступом, Трамп је такође ушао у сукоб са доскорашњим савезницима САД, који су много више жртве понели да би подржале Кијев у борби са Русијом.
Затим, да ли је руска страна, будуће да им је ситуација на терену много више одговарала од Кијева чак и пре почетка преговора, уопште спремна да склопи некакав договор, јер уз то неки већ виде да је потпуни крах непријатеља само питање времена. Минималне услове за завршетак кризе које понављају Путин, Лавров и други руски званичници, а за које је питање да ли су чак и они у оваквој ситуацији прихватљиви као минимум у самој Русији, амерички званичници сматрају подложним изменама. Питање је како би се прихватање чак и званично изложених минималних услова одразило на подршку власти у самој Русији. Такође, Русија већ дуго унапред одбија да прихвати присуство било каквих НАТО трупа на тлу Украјине, а то је једино око чега се тренутно слажу САД и ЕУ. Иако је Трамп рекао да америчка војска неће бити на тлу Украјине, јер је то оставио (доскорашњим?) савезницима, није јасно како уопште намерава да обезбеди да се члан 5 не односи на војску која ће бити у Украјини. Ово је, успут, одмах одбијено од стране званичника неких од савезника САД. Не може се игнорисати ни став ЕУ, која изгледа (још увек) није спремна да значајније промени свој приступ кризи у Украјини. Сада се из ЕУ чак могу чути гласови који позивају на отворено слање војске у Украјину, без обзира на мишљење САД. Нови приступ САД је такође јако увредио званичнике ЕУ, будући да нису позвани на преговоре о решавању кризе.
Уз све ово, ни сам Зеленски није спреман да прихвати резултат ових преговора. Не само да понавља да решења кризе неће бити без присуства представника Кијева, већ дуго времена не одступа од ставова које Русија и САД чак и не схватају озбиљно. Саму сагласност између руса и Американаца да Зеленски није легитимни представник Кијева, он је дочекао хапшењем претходног председника Украјине Петра Порошенка. Ипак, ово није први пут да Зеленски уклања оне које сматра претњом својој власти.
Још је рано прогнозирати шта ће тачно бити резултат ових преговора, и да ли ће он бити примењен у пракси. Такође се не може поуздано рећи да ли ће се криза у Украјини завршити ове године. Могуће је да ће преговори пропасти, али и да ће САД постизањем договора који ЕУ и Кијев неће поштовати имати изговор да изађе из ове кризе, остављајући је као проблем ЕУ. Такође је могуће да ће доћи до потпуног пораза Кијева, или да ће договор бити склопљен и борбе завршене пре краја године. Не може се поуздано тврдити ни да ли ће се ЕУ адаптирати на нову ситуацију, нити да ли ће наставити да војно подржава Кијев, покушавајући да се осамостали од САД и буде призната као самостални играч у међународној арени. Наравно, подршка ЕУ Кијеву врло вероватно не би била довољна чак ни да стабилизује фронт, јер проблеми у самој Украјини иду много дубље, од недостатка војника и корупције, па до питања да ли ће доћи до насилног преузимања власти у Кијеву.
Немања Степанов, мастер међународних односа, Научни асистент/Аналитичар, Национални Истраживачки Универзитет “ВШЕ” (Москва)
