Кинез су, у првој фази своје економске експанзије, били краљеви имитације. Све што је неко други производио а имало је глобалну прођу, муњевито су копирали и то у неколико варијанти: од бофл, јефтине и неквалитетне замене, до оне солидног квалитета (ако не и истоветног) а доста повољније од оригинала.

Следећи корак, који је ишао руку под руку са привредним али и геополитичким успоном Кине, био је улазак у иновативне воде. Прво су Кинези дорађивали копиране производе, те су им тако давали донекле нов карактер, а онда су у многим сферама постали и пионири. Тако је Кина дошла до тога да је данас, између осталог, истински конкурент САД у домену најнапреднијих технологија.

Вучић је, да из угла реченог пређемо на политику и њега, био и остао Кинез са краја 20. века! И после толико година моћи тапка у месту, упркос енормним ресурсима са којима располаже. То му је, што му је. Није у стању да напредује иако себе назива напредњаком!

За њега се неретко олако каже да је зли политички геније. То није тачно! Он је само до крајности безочни и донекле вредни (али мање него што представља) пуки пијачни пропагандно-политички имитатор. На своју срећу дуго није имао праве опоненте, већ се носио са неспособнијима од себе, па је побеђивао. 

Целокупан пропагандно-политички приступ шефа напредњачке мафије, Алека без Косова, своди се на баналне, скоро па тупаве пројекције. Неко му каже да је криминалац и аутократа, што он и јесте, а он муњевито слаже да је његов критичар баш све то, без обзира што он то није. Залепи му етикету на којој буквално пише све што је претходно речено за Вучића.

То некада уради директно, али најчешће индиректно, преко свог огромног медијског апарата за дезинформисање и индоктринацију, који свакако, чак и када „шеф“ непосредно покрене ствари, крене интензивно да трује. Ограничени људи који ту углавном раде, за нешто паметније и нису, али умеју хистерично да врте лажи које су добили у задатак да шире. А Вучић полази од тога да је то довољно с обзиром на огромну материјалну предност коју у политичком рату има (стотине медија, злоупотребљени државни фондови и репресивни апарат, мафија).

Дуго је и било тако, а онда су га студенти погледали у очи. Када је отпочео мирнодопски грађански устанак који су повели, прво га је багателисао полазећи од свог претходног искуства са повременим искрама отпора које су се брзо гасиле; онда је схватио да је у огромном проблему. Ни он, Алек-баба, нити његових 40 кључних и хиљаде другоразредни и трећеразредних разбојника, не знају шта ће. Мућкају главама коликогод могу, али ништа. Није ствар до броја глава већ онога што је у њима. 

Зато је његов истрошени манипулативни приступ и у новонасталим околностима отужно непроменљив. Студенти имају позитиван имиџ у најширој јавности, па Вучић покушава да измисли своје студенте (беспосличаре млађе од 30 година, унајмљене да глуме студенте, иако углавном нису видели ни бофл универзитете типа „Мегатренд“-а). Грађани се гнушају насиља које СНС партијски јуришници врше над омладином, па онда Алек Безочни уз помоћ својих фекало-медија сликовито исконструише, да школарци бију батинаше. 

Старе, глупаве режимске игре Вучић интензивира ових дана у страху од масовног окупљања народа у Београду 15. марта. Стотине хиљада људи је изашло на улице Ниша, да изразе незадовољство опскурном Вучићевом владавином. С друге стране он није у стању, уз све оно са чим располаже, ни десетине хиљада статиста да доведе тамо где организује своје имитаторске манифестације

Стога сада, ширењем атмосфере страха и насиља, и форсирањем „очекивања“ да ће се нешто страшно десити поменутог мартовског дана (накарадно названог „Дан Д“), покушава да дестимулише још веће окупљање грађана у Београду од оног у Нишу. Не значи да ће оно означити крај његовог терорисања Србије, али свакако доприноси да брзо стигнемо до тога, па Алек-баба још нападније ради оно што једино уме.

Нека нас то не плаши. Стотине хиљада људи на улицама Београда гарант су да оно што наговештава не сме да уради. Ма какво ванредно стање или масовна репресија! И он заједно са својим криминалцима и преторијанцима (ради се о малом делу полиције и војске) то добро зна. Удар на такву масу имао би неконтролисано експлозиван ефекат. Мирни протести од стране режима били би претворени у насилне, са опасним исходом за њега.

Вучић није креативан али није ни кретен; бескрајно је покварен. Није хај-тек Кинез из треће деценије 21. века, али јесте лукави кинески накупац из 90-их година 20. столећа. Иако прети изазивањем грађанског рата и глуми тотално агресивног лудака (то није иако је уистину гранично поремећен), тек потпуно прљаво-пропагандно делује како би поткопао очекивани величанствени скуп грађана 15. марта. 

Ако у томе не успе – а сигуран сам да неће – ништа му друго неће остати него да подвије реп и проба да купује још неко време јефтиним лажима и пројекцијама. Све док се његов режим, разједан маестралним пасивним отпором, не претвори у прах и пепео. Тај тренутак није више далеко (ако и не наступи већ за који дан), само не смемо Вучићу да допустимо, наседањем на његове  провокације, да оно што је неизбежно, још  релативно дуго одлаже.

Зато се достојанствено, у духу онога што предлажу студенти, окупимо у Београду 15. марта и рецимо дефинитивно „не“ – са роком трајања који се не своди само на један дан – вампирском режиму који исисава крв Србији. Како кажу Кинези: „Када хиљаде људи верују у глупе ствари, оне и даље остају глупе, али када хиљаде њих верују у нешто паметно и раде томе у прилог, то ће сигурно победити“! 

Мафијашки имитатор Вучић је већ прошлост, само се са тим још није помирио, али убрзо ће, овако или онако, морати. Добронамерни грађана ове земље, на челу са студентско-професорском авангардом, промишљено и доследно раде у прилог тога!

Драгомир Анђелковић