Устани Србијо 
Једна од бројних дефиниција корупције гласи: „злоупотреба јавних овлашћења ради личне користи“. Поменути, данас интернационални израз, изведен је из латинске речи цоруптио, која буквално значи – „поквареност“. Отуда, тако је прозвана поткупљивост или подмитљивост јавних службеника разних рангова, који због тога не раде по закону, већ делују противно њему, у корист оних који су им, како то наш народ каже, „позлатили папуче“.
У Србији, веровали или не, корупција је маргинална појава. Јер, она је системска болест. Када се говори о корупцији, полази се од тога да је систем макар у некој мери здрав. Унутар њега постоје извесне девијације које га оптерећују, али значајан део државног апарата ради како треба, и то у релативно нормалном политичком амбијенту.
Код нас није тако јер корупција царује на самом врху државе и прожима све њене поре. Нема сумње да немали број чиновника, полицајаца, судија, тужилаца – технички гледано – обавља свој посао како треба. Но, део су система који генерално функционише како не треба. Отуда, и оно што ваља у његовим оквирима се темељно потире.
Полазећи од тога ми и немамо корупцију већ имамо заокружени коруптивно-криминални систем. То су различите појаве! Стога, смешно је када носилац нашег опскурног система, лажни цар Александар Вучић, говори о борби против корупције. Па не може он да се бори против себе, а он је симбол овдашње системске покварености, односно свеопште трулежи.
Вучић нам је, упркос томе, током новогодишњег обраћања цинично поручио: „У наредна три месеца грађани Србије ће видети најјачу борбу против корупције. Она ће бити усмерена против оних који су се много осилили. Изненадиће се сви колико ће то силно бити“. Којешта!
Вучић можда похапси оне којима пропагандно додели улогу „жртвених јараца“. Низ малих или средњих мангупа који послужују шефове мафије можда се и нађе у „марици“. Они ће бити „жртве“ не зато што нису криви, већ стога што су много мање криви од Алека Велекорупцијског. А биће ухапшени, наравно, да би била преусмерена пажња грађана са оних којима припада кључна кривица за то што је Србија данас европска Колумбија.
Зар неко стварно може и да помисли да је наш картел систем то што јесте, а да за то није најодговорнији његов шеф? Нема борбе против онога што разједа ову земљу а да деловање против корупције не буде усмерена против Александра и Андреја Вучића, Николе Петровића, Ивице Којића и других доглавника поглавника нашег системског картела.
Све што ће на том пољу уследити у наредна три месеца – ако пре истека тог рока режим не падне – биће одвратна фарса!
Једне немачке новине са краја 19. века, које су се бавиле тамошњом корупцијом и другим системским девијацијама, имале су мото: „Политика квари карактер“. Код нас то сада не стоји. Људи са тотално поквареним карактером отели су нашу државу и до краја покварили увек, и то не само код нас, више или мање покварену политику.
Зато је једини спас за њу у Срба, али и свих нас чак ако и мислимо да смо аполитични, да се бескомпромисно изборимо са злом које уништава ову зељу. Вучић обично лаже, али за Нову годину је рекао истину констатовавши: „Људи су сити свега“. Јесу! Пре свега њега и свих његових, који оличавају пропаст Србије.
Зато он и СНС фаланга морају да падну са власти. И то ће се десити ако грађани Србије схвате да је актуелни студентско-грађански мирни и демократски „устанак“ маратон.
Не смемо да посустанемо, већ је нужно да смирено али енергично наставимо да исцрпљујемо режим свим оним на шта нема одговор. Онда, вероватно већ током 2025. године, он ће се суштински урушити.
Срећна вам зато била ова година реалне наде! Можда и Србија постане нормална земља у којој ће, као свугде и увек, бити „злоупотребе јавних овлашћења ради личне користи“ (уз упоредо сузбијање истог), уместо што је тотално ненормална држава, у којој су сва јавна овлашћења узурпирана у циљу користи једног човека, његове породице и извршиоца њихове воље разних формата!
Велика и позитивна ствар је – колико да то на први поглед делује парадоксално – имати „обичну“ корупцију, уместо тотално поквареног система какав је Вучићев!
Драгомир Анђелковић
