СНС пропаганда машинерија ових дана горљиво и крајње вулгарно хвали Александра Вучића што се „бори“ за опстанак угроженог српског народа ван Србије (на постјугословенским просторима и шире).
Повод за нову кампању те врсте је његова посета Дрвару, српском граду који су 1995. окупирале хрватске и муслиманске снаге, те је он заједно са већим делом тзв. Високе Крајине (јужни део Босанске Крајине) у којој су православни Срби вековима били преовлађујуће становништво, у Дејтону уместо Републици Српској припао Муслиманско-хрватској Федерацији (која је после преименована у Федерацију БиХ, а њу не треба мешати са изузетно сложеном БиХ државном заједницом која укључује и српски ентитет).
Пред завршетак БиХ грађанског рата прогнани Срби у наредним годинама су се постепено враћали у поменуту и суседне општине (те су у Дрвару и Босанском Грахову поново постали убедљива већина). Уз бројне муке кроз које су прошли и актуелне тешкоће, они ипак опстају на тим просторима. За то им је потребна економска и свака друга потпора Србије и Српске.
Далеко је од тога да су те две српске државе (једна независна а друга готово па конфедерални део БиХ) премного учиниле за припаднике нашег народа који тамо живе, али ипак их колико-толико директно помажу, те су подстакле неке фирме да улажу у општине у којима Срби егзистирају под кантоналном влашћу у којој кључну улогу имају Хрвати (Кантон 10 или Ливањски кантон), како би имали где да раде, односно од чега да (пре)живе.
У том контексту је Вучић сада помпезно најавио улагања од 140 хиљада евра у тамошњу малу фабрику наше компаније Јумко.
Без обзира на невелики број становника Дрвара, ради се више о симболичном усмеравају капитала из Србије ка том градићу, него о значајном привредном подухвату. Упркос томе, апарат за испирање мозгова грађана Србије који су навучени на СНС медијске игле, сада им све представља као да се ради о инвестицијама вредним више милиона евра.
Алек без Косова добро разуме да мало ко од његових присталица, били они припадници интересне заједнице или хипнотисане пастве, баш не разумеју шта је урадио са јужном српском покрајином.
Зато више и не покушава да их убеди да ту Бог зна како „патриотски“ делује већ да је „морао“ да уради неке непријатне ствари да отимачки Косова не би, као, учинили неко ново зло грађанима остатка Србије (што је бесмислица јер је он лично уцењен сазнањима западних обавештајаца о његовим везама са мафијом а није Србија била угрожена ако не да оно што је имала на Косову).
Уз то се упиње да све увери да би „они други“ урадили још горе ствари од њега, да су којим случајем на власти.
Паралелно, свој лажни патриотизам настоји да поткрепи намештеним, позерским свађањем са хрватским руководством (а не заборавимо да је ХДЗ партнер СНС-а преко европске Народне партије и ту доминантних немачких демохришћана којима су и једни и други вазали).
То ради и сличним играма са Приштином (којој заправо преко Брисела даје све што затражи) и Сарајевом (где је до јуче на уштрб РС шуровао са Шмитом и НАТО-ЕУ окупационом администрацијом), Подгорицом (у којој је дуго подржавао постмодерног поглавника Мила Ђукановића, од кога се окрену због личне пословне свађе а не српских интереса).
Од свега тога Срби ван Србије (и они на њеном окупираном Косову и Метохији) немају никакву корист, већ само имају штету. Уместо да им официјелни Београд стварно помаже, користи их као монету за поткусуривање у својим прљавим работама. А оне су интензивиране сада када је јасно да се избори – иако је нејасно када ће бити и којим редом ће ићи председничко и парламентарно гласање – приближавају.
СНС лешинари гледају да се окористе и на кланим а срећом ипак недокланим деловима нашег народа на отетим или полуотетим српским земљама. Као они, на челу са Вучићем, „чине велику стар“ што се „труде“ да им помогну. Којешта!
Ем им мало помажу, ем када нешто и ураде, ту се не ради о њиховој доброј вољи већ о законској обавези коју имају (и само малим делом је реализују). Устав Србије нашу земљу у свом првим члану дефинише као националну државу српског народа (у целини) и у складу са тим тринаестим чланом прописује да „Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом“.
Отуда, као и обично, Вучић се хвали оним што није за похвалу. То је као да лопов истиче своје поштење зато што је украо „само“ пола садржаја новчаника или да се ватрогасци диче што су од пожара спасли две куће иако су се после тога напили и прилегли да дремну па су пустили да преосталих десетак објеката изгори.
Једна добро знана античка изрека гласи: „Не веруј Данајцима ни кад дарове носе“. Њено значење је: „немојте да мислите да злотвори уистину чине ишта добро и када доносе неке дарове, јер се иза тога крије превара“.
Тако је и са односом Александра Вучића према Србима у окружењу Србије. Вара их и продаје а то представља као национално посвећену политику. Зар и може ишта друго да се очекује од вође СНС Данајаца?
Ако су извршили велеиздају Србије – тако што су албанским сепаратистима препустили све њене преостале позиције на Косову, те је њихов шеф потом усмено прихватио француско-немачки план о признању лажне косовске државе – зар је онда реално очекивати да суштински ишта добро ураде за српске земље које нису у саставу наше државе?
Тек када се српски народ у Србији ослободи унутрашње окупације коју врше владајући СНС квислинзи у Београду, моћи ће нешто да учини и за огранке српског народа који се налазе ван њених граница.
Све што сада наводно њима у корист ради актуелни режим, пре свега има за циљ да извуче неку (пропагандну, финансијску, преговарачку) корист, а Србима ван Србије ако нешто и стигне, то су само мрвице онога што је по Уставу и закону (нпр. Закон о дијаспори и Србима у региону) официјелни Београд дужан да за њих учини!
Драгомир Анђелковић
