Фаит се qуе доис, адриене qуе поурра!
Ради шта мораш, нека се деси шта може!
Време је за план акције, не за испразне дијагностичке и прогностичке памфлете. Надлежна предметна институција форсира своју свеопшту контраофанзиву, заузео је стратешке институционалне тачке, покренуо целокупну медијску машинерију, мобилисао све што му је било на располагању. У крвоток своје милитантне организације убризгао је стимулусе, подизаче, халуциногене. Тај допинг који се гомила у њиховим ганглијама чини их опасним, непредвидивим, неурачунљивим. Стероиди утичу на расположење, уклањају инхибиције, подстичу агресију, тело отиче, мишићи хипертрофирају. Та хипертрофија је само визуелна варка, ти мишићи нису снажни, они су неупотребљиви. То је данас СНС, набилдовани слабић који мрштењем иде на осмех, тетоважама на чистоћу, полицијским досијеом на портфолио, псовкама на аргументе.
Фун фацт-дуготрајна употреба стероида доводи до смањена лучења природних хормона (нпр тестостерона), што доводи до атрофије тестисе, гинекомастије, феминизације…
Све друго је његово, само је време наше. Искористимо тај ресурс најбоље што можемо,а нека се деси оно што мора. Годинама уназад слобода је тражила људе и није их налазила у велкиом броју, сада људи траже слободу и та потрага још увек траје. Не дозволимо да се мимоиђемо! Кампања увелико траје, крађа на коју неки планирају да се жале или на дан избора или дан после, врши се сада, прекрајање изборне воље почиње реконструкцијом опште друштвене свести монструозном пропагандом. Режимски медији ослобођени сваке одговорности свакога дана стрељају политичке противнике, дехуманизују их, масакрирају.
Противник збија редова, али се не гади да у своју фалангу уврсти и дојучерашње опозиционе јуришнике са којима је размењвао најгоре могуће увреде и претње. Усамљени јахачи пуштени су, намерно или не, да дефилују јавним простором и то оним оки је већински резервисан за опозиционо орјентисано бирачко тело. Многи од њих су освојили срца публике шармом своје изузетности јер могу да „говоре шта год мисле и желе“, јер су „екстремни“ у порукама којима потврђују своју смелост, јер су против свега, сваког , свугде и свагда. Хиц Рходус, хиц салта! Када је дошло време да праксом потврде своју храброст, направили су салто испред Родоса Непоменика који их је купио за двадесет сребрњака, а тај салто им је сломио кичму заувек.
Режим без резерве, без преиспитивања, без тријаже прима пребеге, дезертере, издајнике, облачи их у маскирне униформе, наоружава их специјалним оруђем, праве од њих сопствене легионаре. Друга страна ликвидира сваког још на брисаном простору. Још горе, епидемија параноје влада опозиционим блоком годинама уназад, сви су сумњиви, сви су под присмотром, никоме се не верује, а ако у некога и инвестирате квантум поверења, оно нестаје са првим АИ снимком, несмотреном изјавом или сликом из прошлости. За прихватање другачијих ставова и особа потребан је ауторитет коме се верује. Тог ауторитета на опозиционој страни нема, док непријатељска снага, спремност и бројност превасходно зависи од једног ауторитета. Тај диспаритет може донети ненадокнадиву предност која се стиче у припреми одсудне битке, а та припрема одвија се управо сада.
Тешко је победити у игри у којој си приморан да поштујеш правила која не важе за противника. Имаш избор или да одустанеш и прекинеш игру или да запнеш још јаче и покушаш и да под тим околностима победиш. Одлучили смо се за ово друго онда када смо затражили расписивање ванредних парламентарних избора. И то без предуслова, без договора око изборних услова, без договора у нашим редовима.
Устројимо се! Прилика нам се нуди, прихватимо понуду. Будимо достојни улоге коју нам је историја наменила, а то никако није борба за Вучићево наслеђе, већ детоталитаризација друштва.
Српски блокадери-уједините се. Немамо шта да изгубимо, осим својих окова!
др Александар Дикић
