Америчко увођење санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) сликовито је показало до које мере су Вучић и гласноговорници његовог режима на једној страни, и на другој, његови евроатлантски опоненти (ЕУ и НАТО лобисти) из политичке и медијске сфере – заправо геополитички у истој, антисрпској мисији. Само имају друге задатке и другачије циљне групе.

Оба НАТО пола (онај скривени и онај тако декларисани) осули су паљбу по Русима. Они су као криви за наше потенцијалне проблеме; „одговорни“ су зато што неће да прихвате западне уцене и у већој или мањој мери повуку се из власничког удела у НИС-у, а није одговоран Вашингтон који нам својом безобразном одлуком загорчава живот.

У глобалном надметању евроатлантског блока са Руском Федерацијом (и посредно Кином), како би нашкодили интересима Москве, Американци су ударили на Србију и њену енергетску компанију (без обзира на власничку структуру, НИС је српска фирма, као што је Волво, са седиштем у Шведској, упркос томе што Кинези сада у том предузећу држе већину акција, и даље шведска компанија).

Ми смо за западне моћнике, када данас страдамо због онога што чине – као што смо били и током НАТО агресије 1999. године када су убијали српске цивиле да би официјелни Београд присилили да повуче војску са Косова и Метохије те ту нашу покрајину препусти албанским сепаратистима и евроатлантским окупаторима – пука „колатерална штета“.

То наравно не кажу НАТО и ЕУ јастребови, нити Вучићеви јуришници. Сви они углас вичу: криви су Руси што неће да се повуку из Србије; „дрски“ су што неће да капитулирају да Брисел и Вашингтон не би „стрељали“ српске таоце.

Русија, наравно, гледа своје интересе. Нисмо јој ми пречи од њих. То је у геополитичким играма нешто најнормалније. Одавно је ваљало да то схватимо те да се не бусамо у русофилска прса, већ да прагматично гледамо своје интересе. Нама Русија не сме да буде преча од Србије и Срба у њеном окружењу. Но, једно је превазићи штетну ирационалну русофилију, а друго је подлећи НАТО пропаганди и радити против себе.

Чињеница је да нам Брисел, Вашингтон, Берлин, Париз, Лондон – упорно раде о глави. Не одустају од заокруживања отмице Косова од Србије, упорно делују у прилог рушења Дејтона и централизације Босне и Херцеговине на уштрб државности Републике Српске, инсистирају да прихватимо лаж о геноциду у Сребреници те друге накарадне конструкције о одлучујућој српској кривици за све негативно што се десило крајем 20. века на екс-југословенским просторима (а и пре тога).

Коначно, план им је да нас увуку у НАТО и претворе у модерне јаничаре који би ратовали за интересе његових господара, те да од Србије створе средиште кампова за мигранте који су непродуктивни (неквалификовани, лењи, криминализовани, верски екстремизовани) па нема рачуна да остану у богатим чланицама ЕУ, а опет тешко их је вратити у матичне земље. Тако су се сетили да би Србију могли да преобразе у „складиште“ опасног страног људског материјала док је упоредо користе као извор домаћег топовског меса .

Они моћници који су стајали иза разбијања Југославије, уништавања Српске Крајине и протеривања њеног народа, увођења разорних санкција Србији, бомбардовања Републике Српске 1995, те агресије на Србију 1999. и потом стварања албанско-косовске марионетске творевине на њеној територији – ради учвршћивања оствареног и реализације раније набројаног а још неоствареног, и даље воде специјални рат против нас.

Лако им је, при томе, да купе корумпиране тзв. политичке елите, али да би окончали оно што желе, морају да промене свест већег дела непокорног српског народа. А када се ради о националним идејама и жељи да очувамо државност на аутентичним основама, срећом, уз све наше мане и конфузије, оне упркос антисрпској пропаганди суштински опстају на начин који не одговара постмодерним окупаторима. Већина Срба и даље неће у НАТО, није спремна да се одрекне Косова ради чланства у ЕУ (тим пре када је и тада оно имагинарно), не сматра Русију или Кину примарним извором својих проблема већ тако доживљава евроатлантске силе, не мири се са Хашким лажима о себи и својим прецима.

Да би се то коначно променило или макар релативизовало у довољној мери да оно мрско што НАТО-ЕУ стратези планирају буде реализовано, наш демократски грађанско-студентски устанак се сада форсирано злоупотребљава. У њега се на опак начин, подло везујући борбу против ауторитаризма за геополитичка питања (наводно ко је за ЕУ тај је за демократију, а ко сматра да су нам битне везе са Русијом и Кином, тај жели аутократију у Србији), интензивирано уплиће Брисе. Унутар Србије се, опет, све намерно своди на то да ли сте за или против Вучића, како би заслепљени људи прихватили било шта да он оде или ако су уз њега, да му неко помогне да се одржи на врху државне пирамиде.

Идеја је да после нашег исцрпљујућег натезана, услед навале опијајућих емоција, многима постане небитно и шта ће бити са Косовом, и са Републиком Српском, те да ли ћемо или не бити увучени у НАТО. Само је важно да по било коју цену Вучић  нестане из наших живота или када се ради о његовим присталицама, претекне на челу Србије.

То је погубна формула! Не своди се целокупна (гео)политика на једног човека, ма колико он моћи узурпирао!

Морамо да се боримо против накарадног криминално-издајничког СНС режима да бисмо Србију национално и демократски ослободили, а не да само Вучић оде а све несреће које је он у овој земљи продубио, уз промењену стилизацију, опстану и потом асиметрично наставе да се развијају.

Однос према НИС-у и кључним глобалним актерима – од оних који су носећи стубови за Србе погубног евроатлантског поретка до фактора који му се супротстављају – тачније манипулативно мешање лончића како би истина била искривљена и (гео)политички употребљена на нашу штету, јасно показује ко је ко, шта је шта, и за кога ради како Вучић са својим слугама, тако и значајан део оних који се са њим свађају.

Да ли је њихов сукоб превара како би се кроз режиране супротности спровела „обојена еволуција“ те после садашњег персоналног Вучића, када он дефинитивно буде истрошен, наставили да владају неки колективни велеиздајнички „Вучићи“ или је у питању искрена свађа квислинга око српског сатрапског трона (сатрапи су били намесници персијских царева у покореним земљама) – није од пресудног значаја.

Битно је да схватимо (нажалост многи добронамерни љути са обе стране „фронта“ до тога још нису стигли) у прилог чега сви они делују и да устали српски народ, који жели националну и демократску слободу, не допусти да му неко преотме студентско-грађански покрет, те га преведе жедног преко воде тако да на мегаломанске преварантске јарболе које лажно-патриотски поставља сорошевац Вучић, буде и званично подигнута малициозна НАТО  и не много боја ЕУ застава!

Драгомир Анђелковић