Помпезно уз трубаче Вучић је отворио још једно ругло – стаклени видиковац на врху Каблара представљајући то као некакав туристички искорак који ће ваљда и њега и Србију још више приближити толико жељеним небеским висинама. За то време, у истом дану, Курти на језеру Газиводама руши багерима српску имовину, уз сузе и очај власника који су у то уложили цео свој живот. Рушење је спроведено упркос захтеву Европске уније да се то не ради, све до окончања судских процеса који би требало да утврде шта је чије. Али Курти нема времена за натезања са администрацијом ЕУ, он спроводи договор постигнут са Вучићем под покровитељством те исте ЕУ.
Не дам Газиводе, рече Вучић и оста на власти упркос издаји свега што је српско на Космету. Са Каблара, уз звуке трубе и узвике Ацо Србине њега Газиводе и судбина српског народа и њихове, као и имовине државе Србије на Косову и Метохији не занима. Он је то издао и предао онима који су му омогућили да се сад попут пауна шета по Каблару или ћациленд шатрама које организује по целој Србији знајући да ће уз певаљке и бесплатно печење и пиће Срби лакше прогутати сваку превару и издају. Уосталом, некад је и Вучић незаконито рушио багерима по Херцеговачкој, па је сад тај опробани рецепт поклонио Куртију.
Тужан је и јадан народ који то дозвољава и бира Вучића себи за владара. Оног истог који је заједно са својим другаром Радојчићем осмислио Бањску, наместио да недужни изгину људи који су им веровали, и тако ставио тачку на било какву помоћ која би морала уследити уколико су права и животи српског народа на Космету угрожени. Потом је уз будно око бившег америчког амбасадора Хила посматрао повлачење српских војних и полицијских снага са административне границе у дубину Србије на безбедну даљину.
Аца Србин сваког дана понижава Србе и Србију представљајући своју неспособност и издају за највеће домете сопствене политике. Да би заштитио једину своју задужбину Ћациленд поново је кадете сабио у касарни на Бањици, не дозволивши им промоцију испред Скупштине како је некад био ред. Шта ће му парада војске испред Скупштине кад његову главну оружану силу представљају криминалци окупљени у Ћациленду.
Скупштина му служи за додатну лакрдију чији је главни задатак управо да се не спомињу Газиводе и његова издаја, већ да се воде лажне расправе попут ове последње о некаквом поверењу влади на чијем је челу Мацут који ни не зна да је премијер. Вучић га је телефоном покупио по сопственом признању док је ишао да региструје кола, и сад расправљати о поверењу његовој влади заиста делује сумануто ко кад би утврђивали има ли било какве истине у Вучићевим свакодневним лажима. Нажалост, у тој и таквој Вучићевој скупштинској лакрдији свој допринос даје и опозиција која чак није нашла за сходно да гласа у оном броју колико је скупила потписа за расправу о поверењу влади.
Али зато је Ђилас поново позвао на спуштање тензија што значи да је канабе опет у функцији и да народ не треба да брине око било чега. Уосталом, јуловца Љубишу Ристића је Вучић у јулу поставио за управника Атељеа 212 тек толико да се не прича о неуспешном избору за председника РЕМ или зашто већ две године Вучић лаже народ како ће следећег месеца, а можда и пре расписати изборе.
Са Овчара и Каблара Вучић проговара да га Газиводе не занимају, а ви браћо Срби наставите да ћутите и правите се да се ништа не дешава и да вас се то не тиче.
Срђан Шкоро
