Проваљени преварант

Председник Ћациленда све чини да Србију посвађа са целим светом како би је довео у што безизлазнији положај, што је нечувено за било кога ко је живео и владао овим просторима.

Вучић је за кратко време, после оног понижавајућег чучања на хоклици у овалном кабинету Трампа успео толико да се замери тренутној америчкој администрацији да само што још нису донели одлуку да нас поново бомбардују. Покушао је на бесловесан начин да се уз помоћ некаквих камионџија прошверцује на Трампово имање. Није успео, па одглумио невешто срчани удар и хитан повратак у Београд, односно на ВМА. У УН једини осим Руса и Белоруса је проглашен непожељним да присуствује вечери коју је организовао амерички председник. Објаснио је како има паметнија посла. Онда је све учинио да корумпира Трампа правећи некакву комбинацију око продаје Генералштаба његовом зету Кушнеру. Ни то му није успело и поред силних незаконитих радњи укључујући и усвајање Леx специјалиса, јер је Кушнер провалио
преваранта и уз извињење српском народу повукао се из те корумптивне папазјаније. На крају су, Американци тек кад је стигла испорука кинеских гума из Србије, произведених у Линг Лонгу, вратили читав контигент због доказа о присилном раду и злостављању у фабрици, које, иначе, Вучићева власт толерише и подстиче.

Да не говоримо о ситуацији са НИС-ом где је председник Ћациленда више пута онемогућен да произведе додатну штету вукући потезе који никоме нормалном не могу бити јасни, покушавајући да истовремено изигра и Русе и Американце. На крају, Вучић није желео да се појави у Бриселу где се говорило о Западном Балкану, европској будућности земаља кандидата, али где је и донета Декларација о признавању Косова, на чему је Вучић све време успешно радио од свог доласка на власт. Оно што се из свега може назрети то је да ће ускоро уследити и отказивање многих држава које су већ најавиле свој долазак на Експо. Отуда и толики страх код Вучића и његови све неконтролисанији јавни испади који имају искључиво за циљ да докрајче све што још мрда и вреди у Србији.

А за све што се догађа, Вучић и његова бахата булумента су, наравно, окривили тзв. блокадере које је он бар сто пута досад победио, спречавајући обојену револуцију да дође до изражаја. Његова најава како ће унапред помиловати све окривљене у случају Генералштаб и сву кривицу преузети на себе, још није виђена у било којој цивилизованој држави у свету. Притом је запретио кривичним пријавама свима онима који су
спречавали да дође до тог нечасног и корумптивног посла. Уколико до тога дође, а немамо разлога да не верујемо председнику Ћациленда, који каже да увек говори само истину, десиће се нешто што свет још није видео, а то је да лопови ухваћени на делу туже оне који
хоће да их процесуирају.

Јасно је да је судар између обесправљеног, пониженог и опљачканог народа Србије и Вучића и његове екипе једноставно немогуће избећи. На изборима или улици, свеједно. Народ има ту моћ, да за разлику од Вучића, помиловање тражи од самог Бога, како би имао довољно снаге и памети да победи и ослободи се ужасне пошасти које су напредњаци немилице посејали по целој Србији.

С том вером у себе и своје вредности срећне патерице свима који славе Светог Николу!

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.