На дан кад сам рођен…

После девет месеци Тужилаштво је званично утврдило нешто што је свако ко је гледао емисију Без пардона на КТВ телевизији већ знао, а то је да Срђан Шкоро није претио убиством председнику Вучићу и његовом сину Данилу. Претходно је, како је то нагласио адвокат Иван Нинић, у једној од “најпрљавијих кампања икад вођених”, Срђан Шкоро од стране највишег партијског и државног руководства означен као злочинац коме је место у затвору или лудници и да правосудни органи имају задатак да се тиме најозбиљније позабаве.

Шкоро је био данима мета у свим информативним емисијама телевизијама које контролишу Вучић и СНС, а тражена је и забрана рада КТВ телевизије због емитовања, по њима, недопустивог садржаја спорног интервјуа и утврђивање одговорности водитеља који није прекинуо на време госта.

Вучићеви таблоиди и сви други бројни штампани медији које контролише су, такође, дали свој велики допринос у харанги вођеној против Шкора, где је данима висио на насловним странама, вређан, омаловажаван и називан најужаснијим могућим именима. Ишло се толико далеко да је и сам председник Вучић заказао специјалну емисију у Дневнику Пинк телевизије посвећену Срђану Шкору и ономе што су тврдили да је починио.
Чак су се о томе оглашавала и поједина предузећа попут Јавно комуналног и Градских пијаца. Министар полиције Ивица Дачић је сам, без суда, пресудио да је Шкоро починио злочин за који мора одговарати. Поводом свега тога Тужилаштво је формирало предмет Шкоро и на крају, после девет месеци, коначно утврдило да нема никаквих елемената за оптужбе које су у јавности сервирали највиши представници партије на власти.

Ову вест, наравно, није пренео ниједан медиј који котролише владајућа гарнитура и Вучић лично, и осим појединих портала који су то објавили, није добила простор чак ни у кајрону неких од информативних емисија на телевизијама које макар званично не контролише поменута екипа.

Шта после свега рећи. Срђан Шкоро је све правосудне битке добио и поред огромног притиска и контроле коју врши владајућа већина. Сваки пут је изашао као победник, али то му осим условне слободе и личне сатисфакције ништа друго није донело. Прогон се наставио с несмањеном жестином. Жигосан, а без правог логорашког броја, због онога како наступа и шта пише, Шкоро је у међувремену постао сметња многима. И поред свих регуларно стечених звања и знања које неспорно поседује, Шкоро и даље не може нигде да се запосли, али то је, као и све друго постало само његов проблем. Никога то другог не дотиче. Нема народ услед различитих недаћа које свакодневно производе Вучић и екипа, времена да се бави случајевима истинских бораца и страдалника.

Због свега тога искористићу то мало слободе коју још имам да данас будем по први пут мало личан и сам себи честитам 62. рођендан. Одавно сам прерастао свећице на торти, као и оне устаљене честитке о здрављу, срећи, успеху… Али жеља још увек имам и тешко ми је да их се тек тако одрекнем. Једна ми се свакако намеће, да доживим смену овог режима, да чујем запомагање и плач оних најбахатијих који су скроз уништили Србију, да видим њихово процесуирање и све оно што ће потом уследити, уз неизбежну поплаву силних лажних првобораца који су највећи део Вучићеве владавине прећутали добро ушушкани у својим зонама конфора.

Друга жеља је сасвим лична, да се ако је икако могуће негде запослим пре самог законског рока за одлазак у старосну, не би ли колико толико поправио просек пензије која ће свакако бити никаква због огромног броја година проведених по казни на Бироу.

Можда су моје жеље претеране и скроз неоствариве у времену које ми је одређено да постојим. И за то као и за све друго одговорност ћу сносити сам, јер нисам могао и умео другачије, често доводећи и себе и своје најближе у тешке и безизлазне ситуације са пуно неизрециве патње и боли.

У сваком случају, кад ме једном више не буде, очекујем, колико год то сад деловало претенциозно, да ће моја сенка макар мало шетати Београдом и Србијом довољно дуго плашећи све оне који су издали принципе и вредности карактеристичне за народ којем сам свим срцем припадао.

Имам очекивања и од студената и искрено се надам да ће данас на мој рођендан у Нишу успети да испуне обећано и на адекватан начин истерају смрада из свог града.

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.