Петак 07.11.2025
Петак 07.11.2025

На дан кад сам рођен…

После девет месеци Тужилаштво је званично утврдило нешто што је свако ко је гледао емисију Без пардона на КТВ телевизији већ знао, а то је да Срђан Шкоро није претио убиством председнику Вучићу и његовом сину Данилу. Претходно је, како је то нагласио адвокат Иван Нинић, у једној од “најпрљавијих кампања икад вођених”, Срђан Шкоро од стране највишег партијског и државног руководства означен као злочинац коме је место у затвору или лудници и да правосудни органи имају задатак да се тиме најозбиљније позабаве.

Шкоро је био данима мета у свим информативним емисијама телевизијама које контролишу Вучић и СНС, а тражена је и забрана рада КТВ телевизије због емитовања, по њима, недопустивог садржаја спорног интервјуа и утврђивање одговорности водитеља који није прекинуо на време госта.

Вучићеви таблоиди и сви други бројни штампани медији које контролише су, такође, дали свој велики допринос у харанги вођеној против Шкора, где је данима висио на насловним странама, вређан, омаловажаван и називан најужаснијим могућим именима. Ишло се толико далеко да је и сам председник Вучић заказао специјалну емисију у Дневнику Пинк телевизије посвећену Срђану Шкору и ономе што су тврдили да је починио.
Чак су се о томе оглашавала и поједина предузећа попут Јавно комуналног и Градских пијаца. Министар полиције Ивица Дачић је сам, без суда, пресудио да је Шкоро починио злочин за који мора одговарати. Поводом свега тога Тужилаштво је формирало предмет Шкоро и на крају, после девет месеци, коначно утврдило да нема никаквих елемената за оптужбе које су у јавности сервирали највиши представници партије на власти.

Ову вест, наравно, није пренео ниједан медиј који котролише владајућа гарнитура и Вучић лично, и осим појединих портала који су то објавили, није добила простор чак ни у кајрону неких од информативних емисија на телевизијама које макар званично не контролише поменута екипа.

Шта после свега рећи. Срђан Шкоро је све правосудне битке добио и поред огромног притиска и контроле коју врши владајућа већина. Сваки пут је изашао као победник, али то му осим условне слободе и личне сатисфакције ништа друго није донело. Прогон се наставио с несмањеном жестином. Жигосан, а без правог логорашког броја, због онога како наступа и шта пише, Шкоро је у међувремену постао сметња многима. И поред свих регуларно стечених звања и знања које неспорно поседује, Шкоро и даље не може нигде да се запосли, али то је, као и све друго постало само његов проблем. Никога то другог не дотиче. Нема народ услед различитих недаћа које свакодневно производе Вучић и екипа, времена да се бави случајевима истинских бораца и страдалника.

Због свега тога искористићу то мало слободе коју још имам да данас будем по први пут мало личан и сам себи честитам 62. рођендан. Одавно сам прерастао свећице на торти, као и оне устаљене честитке о здрављу, срећи, успеху… Али жеља још увек имам и тешко ми је да их се тек тако одрекнем. Једна ми се свакако намеће, да доживим смену овог режима, да чујем запомагање и плач оних најбахатијих који су скроз уништили Србију, да видим њихово процесуирање и све оно што ће потом уследити, уз неизбежну поплаву силних лажних првобораца који су највећи део Вучићеве владавине прећутали добро ушушкани у својим зонама конфора.

Друга жеља је сасвим лична, да се ако је икако могуће негде запослим пре самог законског рока за одлазак у старосну, не би ли колико толико поправио просек пензије која ће свакако бити никаква због огромног броја година проведених по казни на Бироу.

Можда су моје жеље претеране и скроз неоствариве у времену које ми је одређено да постојим. И за то као и за све друго одговорност ћу сносити сам, јер нисам могао и умео другачије, често доводећи и себе и своје најближе у тешке и безизлазне ситуације са пуно неизрециве патње и боли.

У сваком случају, кад ме једном више не буде, очекујем, колико год то сад деловало претенциозно, да ће моја сенка макар мало шетати Београдом и Србијом довољно дуго плашећи све оне који су издали принципе и вредности карактеристичне за народ којем сам свим срцем припадао.

Имам очекивања и од студената и искрено се надам да ће данас на мој рођендан у Нишу успети да испуне обећано и на адекватан начин истерају смрада из свог града.

Срђан Шкоро

Srđan Škoro

Родио сам се 17. маја 1963. године у Београду, где сам се и школовао. Магистар сам историјских наука са пријављеним докторатом. За новине пишем од своје 14 године. У новинарству сам прошао буквално све, од новинара, преко уредника, до главног уредника. Опробао сам се и као радио новинар.

Аутор сам књига “Вучић и цензура” (два издања) и “Побуна” којима није било дозвољено да буду у слободној продаји. Одслужио сам војни рок 1981. године у Алексинцу. Нисам осуђиван. Ожењен. Не припадам ниједној политичкој странци, ни терористичкој организацији. Већ годинама сам на Бироу за незапослене и питам се докле ће ту да ме трпе још.

Борбу против Вучићевог режима и свих његових слугу и помагача схватам као морално, а не идеолошко питање. Ћутање на све оно што нам се догађа у друштву и држави доживљавам као издају. Увек сам се борио о свом трошку и на сопствену штету. Ментална хигијена и истински отклон од ове и овакве власти је нешто што посебно ценим.


Моја биографија још се пише и чека прави епилог.