Основно демократско правило требало би да буде смењивост власти! Али, нама Србима то никако не иде још од 1945. године. Требало би урадити једну не само политиколошку већ и социолошку и психолошку студију зашто смо толико неспремни да мењамо власти које несумњиво не ваљају?!? Сви видимо и знамо да се ради о преварантима, који су толико пута прегазили своја предизборна обећања, да су у питању корупционаши и лопови, да гледају само личне и страначке а никако опште интересе, да су спремни не само да издају државу него да би продали и рођену мајку само да остану на власти, и то нам није довољно да их променимо. А зар није најнормалније урадити следеће: мењати сваку власт која није добра? Па опет променити и нову власт ако не ваља. Мењати све док се они који су на власти не науче да треба да служе народу, а не личном интересу.
Не дозволимо да нас уплаше политичким променама које долазе након 25. октобра. Ни они леви ни они десни ботови. Леви нас плаше како ће Студентска листа донети још већи отклон од ЕУ и бити радикалније национално опредељена од Вучића, а десни вриште како Студентска листа доноси још горе позападњачење и издају неголи Вучићева власт. Зар нам довољно не говори то колико су се и једни и други узнемирили? А ако су и једни и други овако узнемирени, то значи да смо на правом, средњем путу: да прво уредимо сопствену државу, њене институције, законе и владавину народа, па да тек онда демократски решавамо крупна национална и спољно-политичка питања. Има ли шта поштеније од те понуде и коме она може да смета? Само задриглим и плаћеним ботовима са крајње левице и деснице који као једини задатак имају одржавање постојећег стања у коме лично најбоље пролазе. Будите потпуно уверени да сви они који уносе бројне сумње и плаше нас променама то раде из најпростијег интереса одржања актуелне власти и у њеној су служби на директан или индиректан начин, свакако из личног интереса.
Разумљива је стрепња у вези са будућом влашћу која ће доћи после Вучићевог пада, јер смо се за ових 36 година од обнове вишестраначке демократије у Срба нагледали најразличитијих политичких превара и превараната, па су многи бирачи с правом опрезни да их неко поново не превари. Међутим, ова оправдана стрепња не сме да пређе у страх од политичких промена јер онда почиње да ради у интересу владајућег режима и кочи неопходне промене. Ово посебно важи за нас са десне стране политичког спектра.
Свако ко после свих Вучићевих лажи, превара, издаја и крађа за ових 14 година власти глуми некакву патриотску забринутост ко ће доћи после његовог пада, јасно је да је обичан слуга његовог режима и ништа друго. Прави патриота је за смену овог издајничког и лоповског режима. Без икаквог али. Ако си српски патриота онда ти је приоритет смена Вучићеве власти која је издала и предала Косово и Метохију и уништила све што је истински патриотско у Србији. Па кад ова власт падне, тек онда изнова можемо нормално да кандидујемо све заблокиране националне политичке идеје које је ова власт извитоперила, осрамотила, изопачила, убила и уништила. Па ћемо онда, у несумњиво бољим политичким и медијским условима него што су сада, да наставимо борбу за националне интересе која год власт да дође.
И ту долазимо до најважније чињенице: која год власт да дође после Вучићевог пада неће моћи да заведе овакву диктатуру и биће много рањивија ако крене путем било какве сличне недемократичности, издаје или корупције. Нова власт не може задуго бити овако хомогена и контролисати све поре друштва и државе као садашњи Вучићев режим, што отвара демократски простор за политичко деловање и борбу за националне вредности и политичке идеје које су под Вучићевом диктатуром биле потпуно затомљене.
Као гласачи Студентске листе имаћемо сва демократска права да од ње тражимо испуњење свих предизборних обећања и да је критикујемо. То нам за право даје управо ова подршка коју смо јој јавно пружили пре избора. Студентска листа има две опције кад дође на власт: да испуни своја предизборна обећања и крене да уређује државне институције и спроводи Устав и законе, без икаквог мешања у идентитетске, националне и спољно-политичке теме којих нема у предизборном програму. О томе нека се грађани определе на следећим слободним и поштеним изборима на којима ћемо сви моћи да учествујемо са својим различитим идеологијама. А уколико не буду способни за испуњење обећања, онда ће се распасти и опет ћемо имати ванредне изборе на којима ће се грађани изјашњавати којим путем даље, што је једини демократски начин да то и одлучимо. Како год буде – биће боље, слободније и нормалније него што је под Вучићевом влашћу.
Зато, мењај! Не дозволи да те било ко плаши променама! И ако нешто не буде ваљало после промене ове власти – опет мењај! Не дозволи да било ко влада ако лаже, краде или издаје државу и народ. Мењај прво садашњу власт 25. октобра, за почетак, а онда мењај колико год још пута треба док политичаре у Србији не научимо памети и не поставимо стандарде владавине у интересу општег добра. Сви ми, ево више од 80 година од укидања вишестраначке демократије и увођења комунистичке диктатуре, сада коначно можемо да кренемо у праву школу демократије и покажемо се као добри ученици. Прва лекција – смењивост власти!
Бошко Обрадовић
