Главни тужилац Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ненад Стефановић поднео је данас кривичну пријаву против тужиоца Врховног јавног тужилаштва Горана Илића, кога сумњичи да је као председник Комисије за надзор прекорачио своја овлашћења, теже повредио права и нанео му штету. Кривичну пријаву против Илића, Стефановић је поднео Јавном тужилаштву за организовни криминал (ТОК) због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, у стицају са кривичним делом ометање правде, наводи се у саопштењу које је пренео ВЈТ на свом сајту.
У кривичној пријави наводи се да постоји сумња да је Илић 30. октобра ометао главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду у вршењу јавнотужилачке функције, те прекорачио своја службена овлашћења у својству председника Комисије за надзор, „прејудицирајући исход поступка контроле, те да је оштећеном теже повредио права и нанео штету“.
Након што је 28. октобра у просторије ВЈТ у Београду приступила Комисија за надзор, њен председник Илић је, како се додаје у пријави, 30. октобра ушао у кабинет Стефановића и након краћег разговора му поручио „да треба да поднесе неопозиву оставку“.
„На питање Стефановића из ког разлога треба то да уради, Илић је рекао: ‘Склони се, то је најбоље за тебе, видиш како је Небојша Стефановић нестао из фокуса јавности, ти им сметаш док си на овој позицији'“, тврди се у пријави против Илића.
Пренета је и тврдња да је Илић рекао да су Стефановићу „сви окренули леђа“ и да је „за њега боље да се склони, него да га ови што долазе прогањају“, односно да је „боље и за њега и за његове тужиоце да тако то одраде, него да то ураде револуционари“.
„На питање Стефановића шта је са гаранцијама које имају јавни тужиоци и зар се он (Илић) није одувек борио за самосталност јавних тужилаца, Илић је одговорио: ‘сад су друга времена’, а потом је на питање Стефановића ко је по њему главни тужилац у Србији, рекао – Бојана Савовић“, тврди се у пријаву коју је пренело ВЈТ.
На поновљено питање Стефановића зашто би поднео оставку када је „све рађено по Уставу и законима“, Илић му је, како се тврди у пријави, поновио да „треба да пондесе оставку и да ће бити миран“.
„Треба да се склониш из фокуса јер ће те ови нови прогањати, ти си финансијски био обезбеђен и пре, родитељи су те обезбедили, жена ти добро зарађује, шта ће ти ово све. Поднеси оставку и бићеш миран“, наводни је цитат тужиоца Илића у пријави.
На тај начин, како је оценио Стефановић, пријављени је користећи свој положај како у својству тужиоца Врховног јавног тужилаштва, тако и у својству председника Комисије за надзор, а све у контексту претходних „јавних медијских сукоба који су од стране именованог обиловали политичком конотацијом“, ометао главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду у вршењу јавнотужилачке функције, те истом теже повредио права и нанео штету.
Комисија Врховног ЈТ тражи кривично гоњење тужилаца Ненада Стефановића и Миодрага Марковића
Комисија Врховног јавног тужилаштва предложила је данас да надлежно Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) предузме кривично гоњење против заменика јавног тужиоца Миодрага Марковића због сумње на злоупотребу службеног положаја у случају „звучни топ“.
Како се наводи у првом извештају те комисије, написаном на 24 стране, након обављеног надзора Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду, закључено је и да је главни тужилац ВЈТ у Београду Ненад Стефановић у претходном периоду кршио закон и злоупотребљавао овлашћења, односно да је било дисциплинских прекршаја и тешких дисциплинских прекршаја у његовом поступању.
Стефановић је, наводи се, руководећи се ванправним интересима спровео инструментализацију појединих јавних тужилаца у сврху остваривања нелегитимних циљева и суштински је успоставио паратужилачки систем заснован на принципима који су супротни принципима вршења јавнотужилачке јавно тужилачке функције.
Та комисија је извршила увид у предмете ВЈТ – „звучни топ“, „претрес зграда Филозофског факултета и Ректората“, „повређивање студената, учесника протестне шетње на Новом Београду, у улици Јурија Гагарина“, „догађај код Факултета драмских уметности“ и „Фонд Виста рица“.
Наведено је у извештају и да су „уочени системски обрасци у поступању главног јавног тужиоца и појединих јавних тужилаца ВЈТ у Београду, који имају одлике дисциплинских прекршаја и тешких дисциплинских прекршаја“.
Додаје се и да постоји основа сумње да су учињена кривична дела из надлежности Јавног тужилаштва за организовани криминал, из ког разлога је извештај достављен том тужилаштву ради предузимања кривичног гоњења.
Како је наведено, у оквиру системског обрасца препознају се облици деловања попут „селективна примена права и пристрасно поступање у виду пристрасног тумачења чињеница и селективног вредновања доказа, доношење одлука на основу унапред формираног става, заснованог на ванправним разлозима“.
Ту спада и „различит третман лица у упоредивим правним и чињеничним ситуацијама, привилеговање појединих окривљених, преурањено одбацивање кривичних пријава, избегавање провере навода и прикупљања релевантних доказа, неоправдано одуговлачење поступка“.
Убројана је и „промена правне квалификације без одговарајућег чињеничног основа и стварање услова за некажњивост појединих учинилаца кривичних дела“.
Препознато је и „Кршење закона у виду незаконитог претресања и одузимања предмета, прикупљања података који нису повезани са предметом поступка, поступање супротно правилима о стварној надлежности и коришћење процесних овлашћења супротно сврси због које су поверена јавном тужилаштву“.
Ту је убројана и „злоупотреба организационих и хијерархијских овлашћења ради усмеравања предмета у виду арбитрарног одузимања и прерасподеле предмета, изигравање института изузећа ради промене поступајућег јавног тужиоца, додељивање предмета супротно Правилнику о управи у јавном тужилаштву“.
Препозната је и „инструментализација јавнотужилачке функције кршењем принципа правичности ради остваривања ванправних циљева, у виду употребе јавнотужилачке функције и јавних наступа ради дискредитације грађана, сведока и других лица, јавног криминализовања остваривања уставом зајемчених права и слобода“.
Поменуте су и „претње кривичним прогоном због јавно изнетих ставова и коришћење података из кривичних поступака у сврхе које нису повезане са законитим вршењем јавнотужилачке функције“.
Препознато је и „ограничавање и онемогућавање остваривања права оштећених у виду ускраћивања права на разматрање списа, онемогућавање делотворног преиспитивања јавнотужилачких одлука и поступање које доприноси некажњивости учинилаца кривичних дела“.
„Посебно је значајно нарушавање права оштећених у предметима повезаним са остваривањем слободе изражавања и мирног окупљања, чиме се, поред ускраћивања делотворне кривичноправне заштите, ствара и обесхрабрујући ефекат на остваривање уставом зајемчених права и слобода“, наводи се у извештају.
Указано је да „континуитет, интензитет и сродност уочених неправилности упућују на закључак да се не ради о изолованим случајевима незаконитог и неправилног вршења функције од стране јавних тужилаца који су поступали у анализираним предметима, већ да су последица начина руковођења ВЈТ у Београду за које је одговоран главни јавни тужилац“.
„Описано деловање главног јавног тужиоца, мимо правила која уређују функционисање јавног тужилаштва, у виду системског коришћења јавнотужилачких овлашћења ради остваривања нелегитимних циљева, супротно је Уставом заштићеним вредностима, а пре свега владавином права, начелима грађанске демократије, људским правима и слободама, као и заштити јавног интереса“, наводи се.
Коначан закључак је, како је објављено на порталу ВЈТ, да главни јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић, формално делујући у оквиру јавнотужилачког система, фактички делује паралелно, руководећи се ванправним интересима.
Тиме, како се додаје, „врши инструментализацију појединих јавних тужилаца у сврху остваривања нелегитимних циљева и суштински успоставља паратужилачки систем, заснован на принципима који су супротни принципима вршења јавнотужилачке функције, у смислу члана 12. Закона о јавном тужилаштву“.
Комисија Врховног јавног тужилаштва је додала и да наставља рад на вршењу увида у предмете ВЈТ у Београду и других јавних тужилаштава у Србији.
Извор: Бета
